BRISTOL - Tema iz naučne fantastike uskoro bi mogla postati realnost.Poslednji Međunarodni panel o klimatskim promenama donosi vrlo detaljna predviđanja koja se tiču promene klime. Naučnici okupljeni u grupu Ice2sea objavili su dosad najnapredniju računicu koja se odnosi na uticaj topljenja leda na porast nivoa mora i došli do frapantnog otkrića. Naime, istraživački tim iz EU saopštio je da bi topljenje leda, to jest glečera na Antarktiku i Grenlandu do 2100. okeanima moglo dodati još 36,8 centimetara. Ako se uzmu u obzir i drugi faktori, nivo mora mogao bi porasti za još 69 centimetara. Profesor Toni Pejn sa Univerziteta u Bristolu, koji učestvuje u ovim istraživanjima, saopštio je da postoji šansa da ipak neće biti „baš ovako drastično“.- Uvek govorimo o desetinama centimetara, metar je maksimum, ali to je daleko od dva, tri ili četiri metra. što se pominjalo u literaturi pre naših otkrića - objasnio je profesor Pejn.Ovo otkriće ponovo je probudilo interesovanje za koncept podvodnih gradova i zgrada. Među vizionarima se nalazi i grupa srpskih arhitekata.
Gir, plutajući soliterZamišljen je kao obrnuti soliter koji se nalazi na dubini od 400 metara, sa ukupnom površinom od oko 212.000 kvadratnih metara. Planirano je da se brodovima dođe do jednog od njegova četiri krila, odakle se liftovima spušta ispod nivoa mora. 
Podvodni soliter 7Ove zgrade su osmišljene tako da se koriste kao okeanske istraživačke stanice, ali i mesta za život za oko 6.000 ljudi. Pored stanova, predviđeno je da se u njima nalazi veliki broj dodatnih objekata - bioskopi, fitnes klubovi, prostor za rekreaciju i bolnica. Dizajnirali su ga Holanđani.
Grad SifOvaj grad se sastoji od nekoliko zasebnih objekata koji su povezani u celinu. Podeljen je na industrijski, energetski deo i kvart za proizvodnju hrane. 
SubbiosferaPredviđeno je da deo ovog samoodrživog grada pluta na površini okeana, dok bi njegov drugi deo bio u vodi. Namenjen je naučnim istraživanjima.
Vodene zgradeGrupa arhitekata iz Malezije osmislila je samoodržive solitere koji stvaraju električnu energiju korišćenjem energije sunca, vetra i talasa. Predviđeno je da se na njima nalazi poljoprivredni sistem i šuma.
Srpska „Dama deponija“Projekat „Dama deponija“ dizajniralo je troje srpskih arhitekata: Milorad Vidojević, Jelena Pucarević i Milica Pihler 2011. za takmičenje u dizajniranju oblakodera „eVolo 2011“. Osmišljeni su kao džinovski oblakoderi u Pacifiku koji pre svega služe da ljudi uz pomoć njih iz okeana prikupljaju i recikliraju otpad, koji potom ove zgrade koriste kao izvor energije.
