Kinezi su već izvesno vreme poznati kao stručnjaci za hakovanje. Ono što je manje poznato da je hakovanje skoro epidemijska pojava u ovoj zemlji koja prožima sve delove društva.
Kina je godinama dežurni krivac za hakerske napade na američke vladine agencije i kompanije. Uvreženo je mišljenje da je kineska vlada jedina koja se u ovoj zemlji aktivno bavi hakovanjem, posebno iz razloga što je zvaničan stav kineskih vlasti da su ovakve nelegalne aktivnosti izričito zabranjene kineskim zakonima. Ali izgleda da to nije ni blizu istine.
Njujork Tajms je ove nedelje objavio članak o hakovanju širom Kine. Tajms otkriva da se hakovanje ne dešava samo u najvišim nivoima vlasti, već da svi, od lokalnih organa reda, preko privrednika do kriminalaca koriste hakerske tehnike koje su usmerene protiv građana.
Hakovanje je sveprisutno u Kini - od krađe podataka od stranih vlada preko špijuniranja konkurencije do špijuniranja građana kako bi se otkrili oni koji su protiv vlasti.
Ministarstvo obrazovanja, zajedno sa univerzitetima u Kini, sponzoriše hakerska takmičenja koja imaju za cilj da se pronađu oni koji imaju dovoljno znanja i veština potrebnih armiji.
Kompanije sve češće honorarno upošljavaju hakere da bi špijunirale konkurenciju. To je postalo uobičajena praksa u celoj zemlji a cilj je saznati šta konkurencija radi.
Lokalni predstavnici zakona nemaju mnogo izbora do da angažuju hakere jer centralne vlasti smatraju da je odgovornost na lokalnim vlastima da u područjima za koje su odgovorne spreče disidenciju na internetu.
Naravno, sajber kriminalci se ne mogu izostaviti iz svega ovoga, a njihovi motivi su isti oni koje imaju njihove "kolege" u drugim zemljama.
Sve u svemu, hakovanje u Kini je unosan posao koji hakerima može obezbediti zaradu od 100.000 dolara godišnje. Neki hakeri smatraju da se kriminal više isplati nego zakonit posao. Ipak, visokokvalifikovani hakeri mogu imati veliku platu s obzirom na mogućnosti koje pružaju firme kojih je sve više i koje pružaju usluge zaštite mreža vladi, državnim preduzećima i privatnim kompanijama.
Jedan od bivših istaknutih hakera kojeg je intervijuisao Njujork Tajms i koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je pružao usluge vojsci, Ministarstvu javne bezbednosti i Ministarstvu državne bezbednosti, i da je to podrazumevalo i učešće u tajnim projektima ili tajnim misijama.
Međutim, rad za vladu nije dobro plaćen, niti prestižan posao, tako da se najbolji među hakerima ipak odlučuju da rade za privatne kompanije koje imaju ugovore o pružanju usluga bezbednosti.
