BERLIN - Farmaceutski koncerni moraju da isprobaju svoje lekove i na ljudima, a to je mnogo jeftinije uraditi u Indiji ili Africi gde bolesnici ionako nemaju za lekara. Ipak, koncerni tvrde da se skandal preuveličava.
"Bolesna sam, ali nemam para za lekara ili za lekove. Ovde mi pomažu besplatno!", objašnjava Amena iz Pitampura u Indiji u emisiji nemačke RTV-stanice WDR. Ali ono što Amena zapravo ne zna jeste da lekovi koje dobija od svog indijskog lekara koga takođe plaća neki "dobrotvor", zapravo uopšte nisu dozvoljeni za lečenje bolesti od koje boluje.
Ta Indijka je samo jedna od hiljada koje, često bez znanja i dozvole, učestvuju u testovima međunarodnih farmaceutskih koncerna. Već godinama oni nude takve terapije u zemljama poput Bangladeša i Indije, ali i u Africi ili Kini. Jer, kako nalažu nadležne službe za registraciju lekova na Zapadu, svi lekovi koji se nađu na tržištu morali su da budu ispitani i na ljudima. Teoretski i po takozvanoj Deklaraciji iz Helsinkija, postoje stroga pravila za takav test: on mora da bude dobrovoljan, ispitanik može u svakom trenutku da prekine učešće i, naročito kada je reč o hroničnim bolestima, farmaceutska firma mora da obeća pomoć pacijentu i nakon završenog testa.
Šta više, Rolf Hemke iz Udruženja proizvođača lekova naglašava da "farmaceutski koncerni mogu čak da pomognu i ublaže nedostatke zdravstvene zaštite tako što tamošnje bolnice snabdevaju modernom tehnikom i osobljem". Naravno, ta moderna tehnika u ovom slučaju služi koncernima, ali se ipak mora reći da sve to onda ipak ostaje i na dobrobit tamošnjeg stanovništva.
Indija je poželjno odredište za takve eksperimente iz još jednog razloga: u mnogim delovima te zemlje mrtvi se tradicionalno spaljuju. A kako u provinciji Indije jedva može da se dogodi da neko zatraži obdukciju preminulog, to znači i da, ako nešto pođe po zlu, više nema nikakvih dokaza koji bi teretili farmaceutsku korporaciju.
Nažalost, to se uvek i iznova događa – i u međuvremenu su i mediji Indije u bojnom pohodu protiv međunarodnih koncerna. Između 2007. i 2010. je, kako javljaju tamošnji stručnjaci, preminulo 1.725 osoba tokom ili neposredno nakon neke zdravstvene studije. Nije retkost da se ispitivanja vrše i na maloletnicima – čak i deci, bez da se roditelji pitaju za dozvolu. Samo u vrlo retkim slučajevima porodicama preminulih plaćene su i odštete – i to ni jedna veća od 2.500 evra.
