KAIRO - Ko bi reko čuda da se dese, zelenilo zagrevanje da donese?Pustinje će zbog globalnog zagrevanja biti sve toplije i toplije, ali i sve zelenije, otkrili su naučnici. Naime, proučavajući satelitske snimke između 1982. i 2010. godine i kombinujući ih s podacima o koncentraciji ugljen-dioksida u vazduhu, došli su do zaključka da - što je više ovog gasa, to je bujnija vegetacija u najsušnijim područjima sveta.Prava poplava vegetacije desila se pre svega u pustinjama u Africi, na Bliskom istoku i u Australiji. Naučnici objašnjavaju ovaj fenomen činjenicom da biljke koriste ugljen-dioksid kao gorivo, te im visoke koncentracije ovog gasa i te kako pogoduju.Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi, pokazala su istraživanja Naučne i industrijske istraživačke organizacije Komonvelta (CSIRO), porasla je 14 odsto u proteklih 30 godina, dok je pokrivenost pustinja zelenilom u istom periodu porasla za 11 odsto.- Sateliti su veoma dobar instrument kad je reč o registrovanju promena pokrivenosti vegetacijom. Objašnjenje za ovo je iznenađujuće jednostavno. Fotosinteza je proces kojim se ugljen-dioksid meša s vodom, pomoću energije dobijene od Sunca, i onda biljke rastu. Kad se poveća koncentracija jedne promenljive u ovoj jednačini, a govorim o ugljen-dioksidu, rezultat je očekivan - kaže Rendal Donehju iz CSIRO.Pre dve nedelje koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi prvi put u istoriji prešla je granicu od 40 delića po milionu, što će, upozoravaju naučnici, dovesti do drastičnih i brzih klimatskih promena, koje će promeniti način života za sva živa bića na planeti.(I. Ć.)
Temperatura porasla za šest stepeniKoncentracija ugljen-dioksida povećana je zbog haotične i nekontrolisane industrijalizacije planete i nepostojanja svesti o posledicama ovog procesa. Temperatura Zemlje u proteklih 100 godina povećala se za šest stepeni. Uprkos porastu vegetacije u pustinjama, što je nuspojava globalnog zagrevanja, negativne posledice globalnog zagrevanja i efekta staklene bašte daleko su veće od bilo čega što bi se moglo nazvati pozitivnim. Uskoro će, upozoravaju uglas naučnici, neki delovi Zemlje na kojima danas žive ljudi postati potpuno negostoljubivi za sve vrste životinja i biljaka.
