MARSELJ - Pandoravirus je toliko velik i neobičan da su ga u početku zvali NOŽ (novi oblik života)! Francuski evolucioni biolozi Žan-Mišel Klaveri i Šantal Aberžel pronašli su ga na obalama Čilea, gde je inficirao i ubijao amebe. Kad su ga stavili pod mikroskop, videli su veliku, crnu mrlju, za koju su mislili da je neka osrednja bakterija.Posle toga pronašli su ga u australijskim barama. Uporedivši nalaze, shvatili su da su pronašli virus, ali kakav nikad pre toga nije viđen. Dugačak jedan mikrometar, sa 2,5 miliona baza u genomu, pandoravirus je veći i složeniji od mnogih bakterija i eukariotskih ćelija.Pandorina kutijaMeđutim, ovo nije njegova najbitnija odlika. Svega sedam odsto gena ovog virusa poznato je nauci - poklapaju se sa onima u bazama podataka.- Ovo je neverovatno. Otvorili smo Pandorinu kutiju u biologiji. Šta nas još čeka - pita se uzbuđeni Klaveri. Klaveri i Aberžel su, inače, specijalizovani za pronalaženje džinovskih virusa. Pre 10 godina pronašli su mimivirus, a zatim i megavirus čilensis, dva dosad najveća poznata virusa.Mislili da je bakterijaDok Klaveri i Aberžel slave veliki pronalazak, drugi naučnici lupaju glavu o sto jer su imali pandoravirus u rukama. Nemački biolog Rolf Mihel posmatrao je ovo čudo od virusa u amebi izvađenoj iz oka žene u Koblencu 2008. godine.- Čitajući njihov članak, prepoznao sam organizam koji smo opisali pre pet godina. Iskreno, nije mi palo na pamet da bi to mogao biti virus. Mislili smo da je parazitska ili simbiotska bakterija.Pandoravirus nema osobine ćelijskih organizama, kao što su bakterije. Oni ne stvaraju sopstvene proteine, ne razmnožavaju se deobom niti proizvode energiju pomoću adenozin-trifosfata. Iako su fundamentalno različiti od svih ostalih virusa, sadrže neke osnovne gene karakteristične za sve viruse, i reprodukuju se kao i svi ostali - pomoću ćelija domaćina. Klaveri i Aberžel su pod elektronskim mikroskopom posmatrali kako pandoravirusi ulaze u amebu, prazne svoje proteine i DNK u nju i preuzimaju jezgro amebe, u kojem se onda stvaraju nove komponente pandoravirusa.
Klaveri: Možda su i s Marsa?Naučnik koji stoji iza ovog otkrića Žan-Mišel Klaveri bio je, kao i svi, iznenađen onim što je video.- Bio je tako velik da je bilo teško shvatiti da je to virus. Mislimo da su pandoravirusi nastali od tipa života koji više ne postoji. Taj oblik života mogao je doći i s druge planete, kao što je recimo Mars - rekao je Klaveri.
Nastali od ćelija?Naučnici sada pokušavaju da otkriju poreklo džinovskog virusa analizirajući nepoznate gene (za čak 93 odsto nauka dosad nije znala) i proteine. Teorija koja zasad zvuči kao najverovatnije jeste da su džinovski virusi nastali od ćelija. Ako je ovo tačno, preci pandoravirusa morali su znatno da se razlikuju od današnjih bakterija, arheja i eukariota.- U jednom periodu, pretpostavljamo, bilo je mnogo više osnovnih organizama nego danas. Od nekih ćelija nastale su današnje jednoćelijske i višećelijske životinje i biljke, a drugi su, kao što vidimo, preživeli tako što su parazitirali na njima i evoluirali u viruse.
