MARTINSRID - Preko preče, naokolo bliže.Naučnici su napravili veliki korak u otkrivanju misterija mozga ljudi, i to tako što su razvili novu tehniku kojom su uspešno mapirali vizuelne mreže miša i voćne mušice.Kompjuteri nemoćniProfesori sa Instituta neurobiologije „Maks Plank“ u Martinsridu i Instituta „Hauard Hjuz“ u Ešburnu sarađivali su s timom studenata u pravljenju trodimenzionalnih mapa malih delova mrežnjače tih životinja. Pretpostavlja se da će tehniku razvijenu za ovaj eksperiment moći uskoro da koriste i za mapiranje mnogo komplikovanijeg ljudskog mozga.Za ispitivanje miša njegovo moždano tkivo bilo je isečeno pre skeniranja elektronskim mikroskopom, a onda je korišćen kompjuter za pravljenje osnovnog modela, tokom čega su različite boje korišćene za različite strukture. Tačke identifikovanja bile su pojedinačne ćelije sinapse. Ipak, kompjuter nije bio u stanju da završi komplikovani zadatak spajanja obojenih delova kako bi napravio kompletnu mapu individualnih puteva u mozgu.Dugotrajan procesZbog toga su članovi tima proveli skoro 30.000 sati prateći grane svake moždane ćelije kako bi napravili tačan model. Oni su tako identifikovali novi tip ćelije, poznat kao XBC, koji daje vizuelne informacije iz foto-receptora drugim ćelijama. Uprkos ogromnom radu, model je predstavio samo 0,06 odsto mrežnjače miša.U slučaju mnogo manjeg mozga voćne mušice dve grupe studenata mapirale su nervne ćelije za detektore kretanja i otkrile da svaki neuron beleži kretanje u jednom smeru. Ispitivali su i kako foto-receptori reaguju na svetlost.Pošto ljudski mozak ima otprilike 80 milijardi nervnih ćelija, bilo bi potrebno više od 570 miliona godina da se mapira sadašnjom tehnikom. Ipak, naučnici se nadaju da bi poboljšanjem tehnike korišćene u ovoj studiji mogli da ubrzaju proces. Naravno, uz pomoć ogromnih i moćnih kompjutera.
