Računar sa ljudskim ćelijama: Naučnici predstavili tehnologiju budućnosti

Sistem, nazvan CL1, debituje na MWC 2025 u Barseloni, a već se istražuju potencijali njegove primene u različitim tehnološkim sektorima. Ono što izdvaja CL1 od svega što smo dosad videli jeste njegova sposobnost da integriše biološke i digitalne komponente. Na silikonskom čipu uzgajaju se ljudski neuroni, koji na električne signale reaguje stvaranjem mreža sposobnih za obradu informacija na način sličan biološkom mozgu.

Za održavanje tih ćelija, sistem je opremljen naprednim "životnim održavanjem", uključujući regulaciju temperature, razmenu gasova i sve potrebne uslove za vitalnost ćelija.

Nova era učenja i prilagođavanja

Jedan od najfascinantnijih aspekata ove tehnologije je njena sposobnost da uči i prilagođava se novim izazovima.

Dok su ranija istraživanja pokazala da neuronski sistemi mogu da savladaju osnovne zadatke, poput igranja jednostavnih video igara, CL1 ide mnogo dalje, otvarajući vrata za napredne aplikacije u oblasti veštačke inteligencije i robotike. Prema rečima iz Cortical Labsa, prva serija ovih bioloških računara biće spremna za isporuku u junu, po ceni od 35.000 dolara po jedinici.

Problemi skalabilnosti i stabilnosti

Iako je jasno da bi biološki računari mogli doneti efikasnost učenja i smanjiti potrošnju energije u odnosu na tradicionalne AI sisteme, njihova skalabilnost i dugoročna stabilnost ostaju neizvesni.

U proizvodnji i održavanju ovih sistema postoji značajna složenost u poređenju sa klasičnim procesorima, a postizanje trajne stabilnosti može predstavljati ozbiljan izazov.

Etička pitanja: Tanka granica između čoveka i mašine

Tu je i ogromna etička dilema koja neizbežno prati ovu tehnologiju. Iako se neuronske ćelije u CL1 uzgajaju u laboratoriji i nisu svesne, razvoj ovakvih sistema postavlja pitanje o granici između bioloških i mašinskih entiteta.

Dalji napredak u ovoj oblasti zahtevaće pažljivo razmatranje moralnih i regulatornih smernica, jer je granica između ljudi i mašina sve tanja.