Stručnjaci upozoravaju Amerikance na osvetu iranskih “agenata haosa”: Hakeri pojačavaju napade
Sukob između Irana i Izraela, u koji se aktivno umešala i Amerika, čini se da je završen — barem za sada. Osim sukoba konvencionalnim oružjem poput raketa i balističkih projektila, ratovanje se prenelo i u sajber prostor. Iako su ti napadi oku javnosti nevidljivi, ponekad mogu izazvati veću štetu od klasičnog oružja.
Nakon što je američka vojska bombardovala iranska nuklearna postrojenja, iranski hakeri — ili hakeri koji podržavaju Iran — pojačali su napade na američke banke, naftne kompanije i firme koje sarađuju s vojskom. Tokom prošlog vikenda, dve propalestinske hakerske grupe napale su više od deset banaka, avio-kompanija i naftnih firmi. Nakon što su putem Telegrama podelili detalje svojih napada, pozvali su i druge hakere da im se pridruže. Najavili su i intenziviranje DDoS napada — metode kojom se ogromnim saobraćajem pokušava oboriti sajt i učiniti ga (privremeno) nedostupnim.
Za sada, koliko je poznato, nije načinjena ozbiljnija šteta, ali ako se primirje prekine i dođe do nove eskalacije sukoba, sajber napadi bi mogli postati još češći i opasniji.
Sajber rat – jeftiniji i potencijalno razorniji
Tehnološki preduzetnik Arni Belini izjavio je za agenciju AP da bi američki napadi mogli dodatno motivisati zemlje poput Irana, Rusije, Kine i Severne Koreje da još više ulažu u sajber ratovanje. Takve operacije su, kako je naglasio, daleko jeftinije od klasičnih vojnih metoda poput metaka, aviona i nuklearnog oružja.
On je takođe ukazao na ranjivost američke vojske, koja se — uprkos svojoj moći — u velikoj meri oslanja na digitalne tehnologije, što je čini podložnijom sajber napadima.
"Agenti haosa" i pretnje infrastrukturi
Na pojačanu pretnju od strane iranskih hakera prethodnih dana upozorilo je i američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost. Poseban apel upućen je firmama koje upravljaju ključnom infrastrukturom, poput vodovoda, elektrana i sličnih objekata. Iako iranski hakeri, prema oceni AP-a, nemaju tehničke kapacitete kao hakeri iz Rusije i Kine, poznati su po tome što deluju kao „agenti haosa“. Njihove akcije obuhvataju krađu državnih i poslovnih tajni, ali i psihološko zastrašivanje protivnika.
Čak i ako se oružani sukobi zaustave, to ne znači da će se zaustaviti i sajber napadi. Oni ne moraju biti direktno povezani s iranskom vladom — pojedinci i hakerske grupe koje nemaju nikakvu vezu s režimom mogli bi iz osvete nastaviti da napadaju američke ciljeve na svoju ruku.
Čak i kada ne izazovu konkretnu fizičku štetu, ovakvi napadi mogu imati snažan psihološki efekat — izazvati strah, konfuziju pa čak i ekonomske poremećaje.
„Videli smo sličnu stvar i u rusko-ukrajinskom sukobu“, objasnio je stručnjak za sajber bezbednost iz kompanije Trustwave, Ziv Mador.
(Kurir.rs/Dnevnik.hr)
