LONDON - Internacionalni tim naučnika, matematičara i filozofa sa Oksfordovog Instituta za budućnost čovečanstva istražuje najveće opasnosti po ljude - Koje su najveće globalne pretnje po čovečanstvo? Da li se nalazimo na samoj ivici neočekivanog istrebljenja?Direktor instituta iz Švedske, Nik Bostrom, tvrdi da ulozi ne mogu da budu veći. Ukoliko pogrešimo, ovo bi mogao da bude poslednji vek čovečanstva.Dakle, koje su najveće opasnosti po čovečanstvo?Prvo dobre vesti. Pandemije i prirodne katastrofe mogu da izazovu kolosalan i katastrofalan gubitak života, ali dr Bostrom veruje da bi čovečanstvo ovaj scenario moglo da preživi.To je zbog toga što smo kao vrsta već izdržali hiljade godina bolesti, gladi, poplava, predatora, zemljotresa i klimatskih promena.Kada pogledamo trajanje jednog veka, rizik od istrebljenja čovečanstva od udara asteroida i super-vulkanskih erupcija i dalje ostaje “izuzetno mali”.Čak i gubici života bez presedana u 20. veku usled ratova nisu uspeli da uzdrmaju svetsku populaciju.Nuklearni rat doveo bi do nezamislivog uništenja života, ali naučnici su sigurni da bi preživelo dovoljno individua kako bi ljudska vrsta nastavila da postoji.Dr Bostrom veruje da smo ušli u novu tehnološku eru sa kapacitetom da ugrozimo našu budućnost kao nikada pre. U pitanju su “pretnje sa kojima se nikada nismo susreli niti postoje dokazi da bismo bili u stanju da ih preživimo”.Poredeći ga sa opasnim oružjem koje se nalazi u dečjim rukama, on tvrdi da je napredak tehnologije nadmašio naš kapacitet da kontrolišemo moguće posledice.Eksperimenti u oblastima kao što su sintetička biologija, nanotehnologija i inteligencija mašina hrle ka teritoriji koja je nepredvidiva.Sintetička biologija, gde se susreću biologija i inženjering, obećava velike medicinske prednosti, ali dr Bostrom je zabrinut za nepredviđene posledice manipulisanja granicama ljudske biologije.Nanotehnologija, rad na atomskom ili sub-atomskom nivou, takođe bi mogla da postane izuzetno destruktivna ukoliko bi se koristila u vojne svrhe. On smatra da buduće vlade pred sobom imaju veliki izazov kontrolisanja i ograničavanja mogućih problema.Tu su takođe i strahovi koji se tiču veštačke inteligencije i inteligencije mašina i načina na koji bi ona mogla da vrši interakciju sa spoljnim svetom.Takva “kompjuterska inteligencija” mogla bi da bude od velike koristi u industriji, medicini, poljoprivredi i upravljanju ekonomijom.Ali isto tako, mogla bi da bude potpuno ravnodušna prema šteti koju bi mogla da slučajno izazove.Šin Ohejgetah, genetičar na Institutu, povlači analogiju sa algoritmima koje koriste pri automatizovanim procesima u trgovanju na berzi.Ovi matematički nizovi mogu imati direktne i užasne posledice za prave ekonomije i ljude.Takvi kompjuterski sistemi mogli bi da manipulišu “pravim svetom”.Kada su u pitanju biološki rizici, Ohejgetah se brine o dobrim namerama koje mogu da pođu po zlu, s obzirom da u mnogim eksperimentima dolazi do genetskih modifikacija i razgradnje genetske strukture.“Mada, malo je verovatno da bi naučnici želeli da naprave nešto štetno”, tvrdi on.Međutim, uvek postoji rizik od neplaniranog niza događaja ili stvari koja postaje opasna tek kada se nađe u drugoj sredini.“Razvijamo stvari sa kojima mnogo toga može ozbiljno da pođe po zlu. Kada je u pitanju svaka nova i moćna tehnologija moramo da pažljivo razmislimo šta o tome znamo – i što je još bitnije, da shvatimo šta sa sigurnošću ne znamo”, tvrdi Ohejgetah.Ova raznorodna grupa istraživača tvrdi da bi kompjuteri u budućnosti mogli da stvore sve moćnije i moćnije računare.Oni ne sugerišu da bi uskoro mogli da poprime i pojedine ljudske osobine, ali svakako možemo govoriti o “eksploziji inteligencije”, kao što kaže Danijel Djui, u kojoj sve veća moć računara postaje sve manje predvidljiva i podložna kontroli.“Veštačka inteligencija je jedna od onih tehnologija koja ulaže sve više i više energije u sve manja i manja ‘pakovanja’”, kaže Djui, stručnjak za superinteligentne mašine, koji je ranije radio u Googleu.Uz biotehnologiju i nanotehnologiju, on kaže da “s ovim tehnologijama, možete raditi šta hoćete i to uz efekat lančane reakcije. Tako započinjanjem projekta sa vrlo malo resursa, možete doći do dela koje utiče na sve na svetu”.Projekat “Budućnost čovečantva” (Future of Humanity) na Oksfordu, deo je trenda koji se fokusira na traženje odgovora na “velika” pitanja.Instituciju je pokrenuo Fakultet Oksford Martin, koji okuplja akademike iz raznih naučnih oblasti s ciljem da se istraže gorući globalni izazovi.Slične ambicije ima i Univerzitet Kembridž.Lord Riz, astronom i bivši predsednik Kraljevskog društva, podržava planove Centra za studije egzistencijalnog rizika.“Ovo je prvi vek u svetskoj istoriji, kada najveću pretnju predstavlja samo čovečanstvo”, kaže lord Riz.On tvrdi da dok brinemo o trenutnim individualnim rizicima, poput bezbednosti hrane, zapravo smo izloženi mnogo većoj opasnosti.On takođe izražava zabrinutost zbog sintetičke biologije.“Sa svakom novom tehnologijom dolazi napredak, ali i rizik”, kaže on.Stvaranje novih organizama za poljoprivredu i medicinu, moglo bi dovesti do nepredviđenih posledica po ekologiju.Lord Riz ukazuje i na krhkost socijalnih odnosa i nedostatak fleksibilnosti u tehnološko zavisnom društvu.“Mi smo u ispreplitanom društvu; vesti i glasine šire se brzinom svetlosti. Zato su posledice neke greške, ali i straha od nepoznatog veće nego u prošlosti”, kaže on.On uz filozofa Hjua Prajsa sa Kembridža, ekonomistu sera Parta Dasguptu i osnivača Skypea Jana Talina, želi Centar za studije egzistencijalnog rizika, kako bi i sam ocenio takve pretnje.Da li to znači da treba da brinemo zbog bliskog “Sudnjeg dana”?To i nije tako neverovatno, kao što se čini.Dr Bostrom kaže da postoji veliki rascep između tehnološkog napretka i našeg razumevanja njegovih posledica.„MI smo na nivou dece u pogledu moralne odgovornosti, a imamo tehnološke sposobnosti odraslih“, kaže on.Tako značaj egzistencijalnog rizika „ljudima nije na umu“.Ipak, on kaže da promena dolazi, bili mi spremni na nju, ili ne.„Ovo je usko grlo u ljudskoj istoriji. Stanje čovečanstva će se promeniti. Možda ćemo skončati u katastrofi, a možda se transformisati preuzimanjem veće kontrole nad našom biologijom. To nije naučna fantastika, religijska doktrina ili kafanska priča. Nemamo ni jedno opravdanje da to ne shvatimo ozbiljno“.
