Lazar Dunđerski bio je najbogatiji Srbin svog doba. Od prezimena porodice Dunđerski načinio je sinonim za bogatstvo i ugled, ali mu na porodičnom planu to, nažalost, nije donelo sreću. U braku sa Sofijom Đorđević, ćerkom paroha u Sentomašu imao je dvojicu sinova - Gedeona-Gedu i Đorđa, i ćerke Milku, Olgu i Jelenu Lenku.
Nakon smrti mezimice, voljene ćerke Lenke, Lazar je živeo povučeno, iako to nije uticalo na njegovo bogatstvo koje je nastavilo da raste. Bio je veliki dobrotvor srpske sirotinje i mecena i prijatelj mnogih umetnika. Tu je spadao i Laza Kostić kojeg je Lazar posećivao u Somboru sve do pesnikove smrti 1910. godine.
Lazar Dunđerski umro je 1917. godine u dubokoj starosti u Bečkom sanatorijumu kao najbogatiji Srbin Vojvodine. Sahranjen je u Srbobranu u porodičnoj kapeli Svetog Georgija pored oca i voljene ćerke.
Gedeon Geda Dunđerski
Gedeon Geda je godinu posle smrti sestre doktorirao prava u Budimpešti u 21. godini.
Kao ravnopravni ortak sa ocem upravljao je celokupnom porodičnom imovinom. Oženio se izvesnom Teodorom Vlahović i imao dva sina, Dušana i Lazara, i ćerku Sofiju.
Bio je najkrupniji zemljoposednik u Srbobranu. Imao je nekoliko spahiluka sa zamkovima, parkovima i lovilištima, nekoliko fabrika, hotel "Kraljica Marija" u Novom Sadu... Posedovao je: pivare u Čelarevu i Zrenjaninu, kudeljaru u Čelarevu, dve fabrike špiritusa – u Srbobranu i Čelarevu, parni mlin u Srbobranu fabriku ulja u Srbobranu, kao i više industrijskih preduzeća u Novom Sadu. U Čelarevu je podigao ergelu za uzgoj punokrvnih i polukrvnih konja.
Umro je u sanatorijumu "Siesta" u Budimpešti 1939. Sahranjen je u porodičnoj kapeli u Srbobranu.
Đorđe Dunđerski
Ipak, možda nastužniju sudbinu je imao najstariji sin Lazara Dunđerskog i Lenkin brat Đorđe.
On je studirao agronomiju u Nemačkoj. Živeo je na dvorcu u Kulpinu, na nekadašnjem spahiluku porodice Stratimirović, a svoje aktivnosti je usmerio na mnogobrojna industrijska preduzeća koje je posedovao od kojih su najznačajnija: Kamendin u Novom Sadu, (fabrika seruma), Kulpin u Novom Sadu (fabrika mesnih prerađevina koja je dobila ime po dobru u Kulpinu), Grafika (umetnički štamparski zavod)...
Na svom dobru u Kamendinu je imao veliku ergelu konja. Bio je saosnivač hipodroma u Beogradu i Sajma u Novom Sadu.
Bio je oženjen Olgom, ćerkom generala Mitra Martinovića. Imali su sina Gedeona i ćerku Nadeždu.
Teška vremena za porodicu su nastupila nakon 1945. godine. Đorđe je osuđen zbog "saradnje sa okupatorom" i osuđen lišavanjem slobode sa prinudnim radom u trajanju od sedam meseci, ali i konfiskacijom celokupne imovine.
Kasnije je utvrđeno da, ne samo što je izbegavao da sarađuje sa okupatorskom silom i da su mu Nemci bez ikakvog pitanja oduzeli imovinu i raspolagali njom, već da je tokom Drugog svetskog rata u velikoj meri pomagao rad Matice srpske i Srpske pravoslavne crkve, pa čak i narodnooslobodilački pokret.
Kaznu zatvora nije nikada odslužio. Umro je u Novom Sadu u jesen 1950 u 84. godini života. Godine 2008. sud u Novom Sadu je konstatovao da Đorđa Dunđerski nije imao "pošteno suđenje" i da je čitav postupak imao za cilj konfiskaciju njegove ogromne imovine i rehabilitovao ga.
(Dnevno)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) DA LI SU U PEKINGU STVARNO SVIRALI U ČAST SRBA: Čija je pesma TAMO DALEKO u originalu?
