Posle Prvog svetskog rata, u Parizu, Đorđe Karađorđević počeo je da ispoljava znake duševne nestabilnosti. Naše diplomatsko predstavništvo je 1922. javljalo ministru inostranih poslova u Beograd: „Već ima dva meseca kako Nj. v. kraljević Đorđe s vremena na vreme pada u jaču duševnu razdraženost i u tom stanju vrši akte i govori stvari koje nisu normalne.
Kad ga to uhvati, onda je njegovo ponašanje neizdržljivo, a često i opasno. U poslednje vreme njegova razdraženost je sve veća i češća. Odavno već kraljević dolazi svaki dan u poslanstvo i vrlo često izaziva svađu i skandal. Prepire se s poslugom, svađa se s činovnicima i preti. Hoteći izbeći skandal po svaku cenu, naredio sam činovnicima i posluzi da se sklone kad on naiđe...“
Ispade je pravio i u hotelu, a naše diplomate beleže: „Jednoj gospođi je u hodniku pokazao svoj ud, a direktoru hotela je pretio da je već ubio jednog svog sobara. Iako ni sa kim ne govori u poslanstvu, ipak dolazi svako jutro... On sa sobom nosi napunjen revolver, koji često vadi, i jednu veliku štapinu.“
Kad je Đorđe pretukao sekretara srpskog poslanstva, odlučeno je da ga pregledaju psihijatri.
Prvi specijalista postavio je dijagnozu: ekscentričnost, ukočenost pogleda, agresivnost, sebičnost, uobraženost, bezgranična hipertrofija njegovog „ja“ iz koje proizlazi i manija gonjenja.
Đorđe se vratio u Srbiju, a kralj Aleksandar i predsednik vlade Nikola Pašić za mesto stalnog boravka određuju mu Niš. Njihovi motivi su jaki: u Beogradu, oko princa se okuplja opozicija. U Nišu je za njega kupljena i nameštena kuća, a jedan viši oficir dodeljen mu je za ađutanta. Uporedo s tim, Đorđe je prisiljen - obećanjima da će mu biti povećana suma novca za izdržavanje - da podnese ostavku na čin potpukovnika, a pešadijskom puku „Kraljević Đorđe“ promenjeno je ime u Suvoborski.
I patrijarh srpski Dimitrije poduhvatio se izmirenja braće. U jesen 1922. na sednici Krunskog saveta pročitano je pismo kraljevića Đorđa upućeno kralju:
„Sandro, žalim dosadašnje moje postupke, kojima sam, iznošenjem neistina, nanosio neopravdane uvrede tebi kao šefu dinastije i države, čime sam se ogrešio o odredbe statuta koji sam potpisao. Stoga te molim da sve ovo što je do sada bilo predaš zaboravu i da budeš uveren da ću ja ubuduće ispunjavati sve dužnosti koje sam primio na sebe potpisavši statut, kao i svi ostali članovi doma, Đorđe.“
Pismo je bilo napisano na francuskom i dostavljeno poslanicima stranih država, a u prevodu je objavljeno u domaćoj štampi. Ali Đorđe opet putuje u Pariz i odatle saopštava de je pokajničko pismo bratu napisao drogiran.
Njegova sudbina bila je zapečaćena.
Mutne špijunske igre
HTELI ĐORĐA ZA PREDSEDNIKA
Oko princa su se plele političke intrige. Srpska obaveštajna služba referisala je kralju da se „Rumuni spremaju da Đorđa priznaju za legitimnog kralja u nameri da u Kraljevini SHS izazovu građanski rat“, u koji će se odmah umešati i Italija! S druge strane, neki hrvatski političari govorili su narodu da će se u Jugoslaviji, umesto kraljevine, osnovati savez republika, sa Đorđem kao predsednikom.
Kurir / Piše: Momčilo Petrović
Foto: Rista Marjanović
NE PROPUSTITE
