Artur Konan Dojl, otac najracionalnijeg detektiva na svetu, bio bi poslednja osoba za koju bi se pomislilo da može da veruje u vile, patuljke i gobline, ali je to bio specifičan period u Dojlovom životu kada su ga zadesile velike nesreće. Sin mu je umro krajem Prvog svetskog rata od upale pluća koju je dobio posle ranjavanja u bici na Somi, a ubrzo nakon toga izgubio je i brata, dva bratanca i dva zeta. Dojl je bio depresivan i utehu je potražio u spiritualizmu, čeznući za dokazima da postoji život posle smrti. U tome su mu pomogle dve luckaste rođake!
Rođake Elsi Rajt (16) i Frensis Grifits (9) iz sela Koningli u Jorkširu nisu bile prve osobe na svetu koje su tvrdile da su se srele sa vilama, ali su te 1917. godine bile prve koje su to mogle da dokažu fotografijama.
Devojčice su godinama pričale da redovno viđaju razna mitska stvorenja dok se igraju u šumi, pa je Elsi je od oca tražila foto-aparat kako bi ga uverila da ne lažu. Tako je nastalo pet čuvenih fotografija vila koje su izgledale baš onako kako ih u predanjima opisuju – majušne, krilate i eterične, nalik Zvončici. Prema Elsinim rečima, bile su "najsvetlije nijanse zelene, ružičaste i ljubičaste". Na jednoj od kasnijih fotografija nalazio se i patuljak.
Priča možda ne bi bila upamćena da u autentičnost fotografija i postojanje vila nije poverovao i čuveni škotski pisac Artur Konan Dojl koji je za to čuo od svog prijatelja Edvarda Gardnera iz Teozofskog društva. Ophrvan ličnim tragedijama, Dojl se družio i sa čuvenim američkim mađioničarem Harijem Hudinijem, za koga je bio ubeđen da poseduje natprirodne moći. Hudini, koji nije verovao u spiritualizam i smatrao je da su medijumi prevaranti, nikada nije uspeo da ubedi čuvenog pisca da su i njegove predstave samo obične iluzije, pa je prijateljstvo prekinuto.
Priča o vilama iz Kotinglija pala je na plodno tlo. Dojl je, kako je sam napisao, uvek smatrao da ne postoji ništa što je "naučno nemoguće" i verovao je da neki ljudi mogu da vide ono što je nevidljivo drugima. Mnogi njegovi prijatelji verovali su da je reč o prevari, ali Dojl je mislio da bi "takav trik bio iznad sposobnosti devojčica iz radničke klase".
Na osnovu informacija koje mu je dao prijatelj Gardner, Dojl je 1921. u Strandu objavio članak pod naslovom "Dokazi o postojanju vila", a 1922. i knjigu "Dolazak vila" u kojoj je izneo svoje stavove o postojanju natprirodnih bića.
Pisac je novo otkriće čak uporedio sa trenutkom kada se Kolumbo iskrcao na novi kontinent i shvatio da će mesto koje je otkrio uticati na sudbinu sveta.
Na sreću, pisac nije nikada saznao da je prevaren. Elsi Rajt i Frensis Grifits najviše zbog njega nisu želele da otkriju istinu jer im je bilo jasno koliko je žarko želeo da je sve istinito. Tek 1983, 53 godine posle njegove smrti, otvoreno su priznale da su snimci lažni i objasnile šta su uradile.
Elsi je kopirala crteže iz popularne knjige za decu "Poklon-knjiga princeze Meri" i obojila ih vodenim bojama, a zatim su ih zajedno izrezale sa kartona i podupirale iglama za šešir kada su nameštale scenu za slikanje. Obe su, međutim, tvrdile da je peta fotografija, koju je Dojl nazvao "Senica vila", stvarna i da je nisu lažirale.
U TV-intervjuu 1985. Elsi je ispričala da im je celog života bilo neprijatno da priznaju istinu nakon što su obmanule briljantnog čoveka kao što je bio Dojl. Frensis je rekla da nikada na to nije gledala kao na prevaru. "Bila je to samo Elsina i moja mala zabava i ni danas mi nije jasno zašto je poverovao u trik. Mislim da je želeo da veruje."
Kurir.rs/Slejt/Lj. Jorgovanović
(Fotografije: "Dolazak vila", Artur Konan Dojl, 1922.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
