PLEMIĆ UBIO DADILJU, PA PROPAO U ZEMLJU! Nestao na skoro POLA VEKA, sve je obavijeno velom MISTERIJE: Nađene 3 MORBIDNE kartice!

Lord Lukan bio je britanski aristokrata koji je 1974. godine optužen za ubistvo dadilje u Londonu, a koji je ovih dana ponovo u fokusu evropske javnosti.

Ovaj osramoćeni lord navodno se trenutno nalazi u Australiji, a pre toga je živeo kao budista u Nepalu. Do ovog saznanja došao je profesor Hasan Ugejl i to uz pomoć veštačke inteligencije za prepoznavanje lica.

- Ovo nije moje mišljenje, ovo je naučna i matematička činjenica - rekao je ovaj stručnjak, vodeći u datoj oblasti, dodajući da je izvršio 4. 000 unakrsnih provera sedam fotografja - četiri lorda Lokana iz srednjih godina i tri fotografije australijskog penzionera. On je dodao i da 20 godina razvoja svoj agloritam i da nikada do sada nije napravio grešku.

Navodi se da se misteriozni penzioner selio od kuće do kuće širom Australije pre nego što se nastavio u blizini Brizbejna. Kada su suočeni sa njegovim identitetom, ljudi koji brinu o ovom 87-godišnjaku oštro su odbacili takve navode.

Lord Lukan optužen je da je ubio dadilju Sandru Rivet u kuhinji svoje kuće u luskuznom delu Londona Belgrejvija, a sumnja se da je godinama izbegavao organe reda i živeo "ispod radara".

Lukanova supruga Veronika, koja je takođe bila pretučena navodno od strane svog muža u ovom brutalnom napadu, umrla je u 80. godini 2017. nakon što je popila koktel pića i narkotika.

- Proveo sam devet godina pokušavajući da dokažem da je čovek u Australiji u stvari lord Lukan. Sada, sa novim, naučnim informacijama, policija mora da reaguje. Ovde se ne radi o mojim emocijama. Ovo su činjenice - rekao je Nil Beriman, sin ubijene dadilje za "Mirror".

(NE)REŠENI ZLOČIN KRIJE BRUTALNU PRIČU O KRVAVOM LUKSUZU

Sudija Višeg suda u Londonu proglasio je lorda Lukana mrtvim 2016. godine nakon decenija spekulacija o tome gde se aristokrata nalazi. Ovakav potez suda usledio je nakon što je pronađen napušten automobil lorda Lukana u lučkom gradu Njuhejvenu i u njemu tri kartice iz Kluedo društvene igre, od kojih je jedna bila i kartica pukovnika Mustarda.

Revizija starog slučaja Skotland Jarda obavljena je 2004. godine kada se detektivi pregledali dokaze zločina iz prvobitne istrage ubistva koji su bili sakriveni u policijskom skladištu. Nalazi istrage do nedavno nisu objavljeni u javnosti. Ono što je najvažnije jeste da tri kartice u Kluedo kompletu koji su policajci uzeli iz kuće lorda Lukana nakon zločina nedostaju i da su to iste kartice koje su pronađene u napuštenom automobilu.

Kao što svako ko je bar jednom igrao Kluedo zna, poenta igre je da se identifikuje ubica u vili punoj gostiju nakon što je jedna od zvanica ubijena. Karte prikazuju likove koji bi mogli da budu krivci, kao i potencijalno oružje i proistoriju u kojoj se ubistvo dogodilo. To dovodi do pitanja da li se aristokrata ugledao na pukovnika Mustarda i ostavio tri karte u svom Fordu, koji je neposredno pre zločina pozajmio od prijatelja, kao neku vrstu priznanja ubistva? Ili ih je neko tamo ostavio kako bi mu podmetnuo? Zajedno sa kartom pukovnika Mustarda, druge dve kartice pronađene u autmobilu bile su olovna cev (oružje) i hol (prostorija ubistva).

Čini se da ove karte verno predstavljaju ubistvo gospođice Rivet, s obzirom da je ona zaista ubijena olovnim cevima, kao i da je krv pronađena na stepenicama koje od podruma, gde je bila smeštena kuhinja, vode do hola. Njeno telo pronađeno je u torbi u kuhinji u podrumu porodične kuće lorda Lukana u Belgrejviji, gde je on brutalno napao i svoju suprugu, s kojom je tada bio razdvojen, a koja je preživela uprkos strašnim povredama i unutrašnjem krvarenju koje je usledilo, piše "Daily Mail".

Policija je pre 18 godina sprovela još jednu istragu, baziranu na tada novoj informaciji - Lukan je navodno viđen na jednoj zabavi u Portugalu nedeljama nakon što je dadilja ubijena. Ovo je pobilo prvobitnu teoriju o tome da je Lukan, inače ostrašćeni kockar, skočio u more i namerno se utopio u lučkom gradu Njuhejvenu.

Bivši detektiv Skotland Jarda rekao je da je teško dati konačan sud u vezi ovog slučaja, te da su i dalje otvorena brojna pitanja.

- Moje iskustvo je da se tela preminulih ljudi, uključujući i one koji su se udavili, skoro uvek pojave. Telo je veoma teško sakriti. Od svega u ovom slučaju, najsigurniji sam da on nije umro u ovoj zemlji. Ako bi trebalo da se kladim, a u svetlu onoga što znam, mislim da je otišao sam u Portugal ili mu je neko pomogao da stigne tamo, a da se zatim prebacio u jednu od tadašnjih portugalskih kolonija - Mozambik ili Angolu - rekao je on.

KAKO JE UOPŠTE DOŠLO DO UBISTVA?

Lukan je bio aristokrata koji je voleo luksuz - nakon što se povukao iz državne službe 1955. godine, vozio je Aston Martin, trkao se motornim čamcima i postao profesionalni kockar. Prijatelji su ga zvali "Laki", a sa svojom lepom i mladom suprugom i njihovo troje dece 1964. godine uselio se u petospratnu, viktorijansku kuću.

Ledi Lukan patila je od lošeg mentalnog zdravlja i postporođajne depresije, pa se brak raspao 1973. godine kada se lord preselio u stan u blizini, gde je i živeo u vreme ubistva. Prema policijskom izveštaju Lukan je bio predan svojoj deci, pa je za njega bio težak udarac to što je ledi Lukan dobila starateljstvo nad njima u komplikovanoj sudskoj parnici. Upravo u ovom periodu 1974. ubijena Sandra Rivet je postala dečja dadilja.

Početkom novembra iste godine ledi Lukan je gledala televiziju na drugom spratu sa svojom ćerkom Frensis i 29-godišnjom dadiljom. Drugo dvoje dece je bilo u krevetu.

- Četvrtak je uglavnom bilo slobodno veče za Sandru, ali je te večeri rešila da ne izađe. Otprilike u 20.55 Sandra je pitala ledi Lukan da li bi htela šolju čaja i sišla u podrum, gde je bila smeštena kuhinja. Oko 21.15 ledi je otišla u podrum da vidi zašto je Sandri toliko dugo trebalo da donese čaj. Stigla je do vrha stepenica koje su vodile u podrum i iznenadila se kada je videla da svetlo nije upaljeno. Vikala je: "Sandra, Sandra". Zatum je čula buku iz sobe iza sebe i nekoliko puta je udarena u glavi. U ovom momentu, ona ne vidi napadača.

Pala je na zemlju i počela da vrišti. Njen napadač joj je stavio ruku na grlo i rekao joj da ućuti. Prepoznala je njegov glas kao glas lorda Lukana. Usledila je borba tokom koje ga je ona ugrizla za prste i zgrabila za genitalije. U ovoj fazi je njen napadač odustao od borbe. Činilo se da je izgubio snagu i ledi je pokušala da razgovara sa njim. Pitala ga je gde je Sandra, na šta je on odgovorio da je izašla. Zatim je rekao: "Ubio sam je, ona je prva sišla, to bi bila ti, da si došla pre nje - piše u starom policijskom izveštaju, sačinjenom 1974. godine.

- Gospođa Lukan je uspela da nagovori svog muža da se popne sa njom na sprat, kako bi sanirala svoje povrede. Otišli su do njene spavaće sobe, on je stavio peškir na krevet, a ledi je ležala na njemu. Otišao je u toalet nakon čega je ona istrčala iz kuće u obližnji pab. Kada je ušla u pab srušila se na pod i vrisnula: "Ubio je dadilju i juri decu. Pozvane su hitna pomoć i policija. Policija je otišla u porodičnu kuću i nasilno otvorila vrata" - nastavlja se u izveštaj opisivanje sleda događaja.

Lorda Lukana više nije bilo u kući, a prema izveštajima telo Sandre Rivet bilo je pronađeno u pltanenoj torbi u kuhinji. U izveštaju se nadalje navodi još činjenica koje ukazuju da je Lukan zaista bio taj koji je ubio dadilju i napao svoju ženu.

- Gospođa Madelin Florman živela je oko 200 metara od kuće ledi Lukan, bila je u krevetu oko 22.30 u noći ubistva, kada je neko mahnito zvonio na njena ulazna vrata. Odlučila je da ne otvori vrata, ali onda joj je zvonio telefon. "Madelin, znam da si to ti - rekao je muški glas, a ubrzo je spustio slušalicu. Ona je verovala da je to lord Lukan.

Majka lorda Lukana Kejtlin je oko 22.45 primila telefonski poziv iz javne telefonske govornice. Bio je to njen sin. Rekao je majci da se u kući njegove žene dogodila najstrašnija kaatstrofa, da je video upaljeno svetlo u podrumu i da je tamo prekinuo napad. Rekao joj je da je Veronika povređena, a dadilja još teže. Zamolio ju je da kontaktira njegovog zeta Bila i da istog trenutka ode do kuće po decu. Ona je to odmah i uradila. U 12. 30 Kejtlin je priila i drugi poziv od svog sina. Raspitivao se kako su deca. Ona mu je rekla da je tu sa policijom i predložila mu je da porazgovara sa njima, a on joj je odgovorio da će to obaviti ujutru.

Suzan Maksvel-Skot je bila udata za prijatelja lorda Lukana. U noći ubistva oko 23 sata začula je zvono na ulaznim vratama - to je bio lord Lukan. Pustila ga je u kuću, a videla je da je bio raščupan, i da mu je gornja desna nogavica pantalona mokra. Pitala ga je šta nije u redu, on je rekao da doživeo neverovatno košmarno iskustvo. Potom joj je rekao da je prolazio pored porodične kuće i da je u podrumu video muškarca koji napada njegovu ženu. Objasnio je da je ušao u kuću, da se okliznuo u lokvi krvi i da je napadač pobegao. Rekao je da mu je žena pretučena, a dadilja ubijena i u vreći. Suzan je detektivima rekla i da se Lukan uspaničio i inapustio njenu kuću kada je shvatio da je obliven krvlju.

- Lord Lukan je uzeo papir za pisanje, olovku i koverte od gospođe Maksvel. Napisao je dva pisma svom zetu Bilu i ostavio ih Suzan Maksvel. Njena ćerka je oba pisma poslala sutradan - navodi se dalje u izveštaju.

Istraga je otkrila da je pre ubistva, krajem oktobra, Lukan pozajmio od prijatelja Majkla Stopa njegov automobil - Ford Corsair. Od izjava uzetih od dvojice stanovnika Njuhejvena zaključilo se da je ovaj automobil bio parkiran u ulici Norman u tom gradu između 5 i 8 sati ujutru 8. novembra. U gepeku automobila policija je pronašla olovne cevi umotane u samolepljivu traku, a u automobilu su pronađene i mrlje od krvi.

Pisma koja je lord Lukan poslao zetu Bilu stigla su do njega 9. novembra, a istog dana ih je predao policiji. U prvom je Lukan tvrdio da se zatekao na mestu zločina u kući svoje žene, kao i da su dokazi protiv njega veoma jaki, a da će Veronika reći da je kriv. Drugo se odnosilo na finansijska pitanja i uputstva za vraćanje određenih dugova.

Lukanov brat Hju Bingam branio je njegovu nevinost sve dok nije preminuo. Tvrdio je da se Lukan skrivao jer nije želeo da odgovara za zločin koji nije počinio.

- Uvek sam verovao da nije nikog ubio. Nije imao izbora osim da pobegne pred okrutnim optužbama. Policijska istraga je bila kompromitovana od samog starta. Postoje značajni dokazi o postojanju nepoznatog muškarca na licu mesta - da li je on poznat policiji - govorio je Hju.

(Kurir.rs/Ženablic)

Bonus video: