Svaka pravoslavna porodica koja drži od tradicije ne može da se zamisli bez krsne slave. Na dan slave svi se sjate u porodičnu kuću, a zavađeni se mire i razmirice ostavljaju sa strane.
Ipak, ponekada to nije moguće, a ispovest jedne Nišlijke, od pre nekoliko godina, koja zajedno sa svekrvom slavi Aranđelovdan, govori upravo o tome.
- Od malena sam učena da se srpski običaji moraju poštovati i da se tradicija, kako ne bismo kao Srbi iščezli, mora prenositi s kolena na koleno. Kad sam se udala, prvo sam se veselila što ću slaviti još jednu slavu i zamišljala kako ću decu da učim i šaljem sa ocem u crkvu da lome kolač. Naučila sam šta znači zajednica i kako se treba poštovati stariji, pogotovo svekar i svekrva, ali koliko god se trudila, ja jednostavno nisam njihova ćerka.
Očekivala sam sve, ali da nam na dan slave svekrva napakostiti, to nisam mogla ni da pretpostavljam. Spremili smo sve što je trebalo, ona ne radi, pa je, istina povukla podosta, ali kada sam ja na poslu sin, odnosno moj muž joj je pomagao. Na dan slave, sve je bilo spremno. Trudila sam se da se sklanjam svekrvi, da joj ne stajem "na žulj", pričala sa gostima, služila, prala suđe, dopunjavala sto... Sve kako je htela, muž i ja smo radili sve kako nam je rekla jer, Bože moj, ona je iskusna i najbolje zna.
Kada su skoro otišli i poljednji gosti, i ostali mlađi, svekrva se povukla u sobu. Kad sam htela da dečake poslužim tortama, doživela sam šok! Nigde nisam mogla da nađem nijedno parče od silnih torti. Potražila sam pomoć od muža, koji se nasmejao: "Pa sve što je bilo slatko je poslala je ćerki. Zato sam ja bio pametan i sakrio dve plećke". Sreća pa nam u blizini radi prodavnica 24 sata, trknula sam i kupila dve manje torte. Neće meni deca ostati bez slatkog na slavi. Sledeći put ću se poslužiti muževljevim trikom - glasila je njena ispovest.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
