Za ovaj praznik se vezuje mnogo raznovrsnih običaja u čijoj je biti većinom želja za zdravim i dugovečnim životom.
Pre svega, u crkvama i hramovima osvešćuje se voda koju ljudi odnose kućama. Veruje se da je takva voda produhovljena i da ima lekovito dejstvo
Praznik Bogojavljenje prate crkveni obredi, kao i niz narodnih običaja i verovanja. Obično se o većim praznicima nije ništa radilo u kući i polju. Na Bogojavljenje se završavaju tzv. "nekršteni dani", pa je to i granični praznik, kada se veruje da "nije dobro raditi kako se ne bi navuklo neko zlo".
U svim pravoslavnim hramovima se vrši sveštanje vode koju vernici odnose kućama na čuvanje, da bi je tokom čitave godine koristili kao lekovitu, lustrativnu i apotroprejsku od svih demonskih i nečistih sila, loših pomisli i zlih strasti, kaže nam etnolog antropolog, Vesna Marjanović.
Veruje se da se takva voda ne može pokvariti. U narodu je zastupljena praksa da se ukućani tog jutra po donošenju vode u kuću njome i umiju.
Za ovaj praznik se vezuje mnogo raznovrsnih običaja u čijoj je biti većinom želja za zdravim i dugovečnim životom. Pre svega, u crkvama i hramovima osvešćuje se voda koju ljudi odnose kućama. Veruje se da je takva voda produhovljena i da ima lekovito dejstvo.
Ona se čuva u posudama namenjenim posebno njoj i tokom čitave godine zadržava svoj kvalitet i svežinu. Samo se na Bogojavljenje ta voda može poprskati bilo gde u kući, a ostatak godine se drži netaknuta. Ako ukućani žele da je piju, potrebno je da prvo poste nekoliko dana jer je ispijanje ove vode neka vrsta pričešća. U prošlosti je bilo uobičajeno da se bogojavljenska vodica pomalo sipa u korito prilikom kupanja novorođenčeta, posebno u onim naseljima u kojima nije bilo crkava, pa se nije donosila osvećena voda povodom rođenja novog člana porodice.
Kako nam govori Vesna Marjanović - u nekim krajevima Srbije, posebno u Vojvodini, u prošlosti je sveštenik sa dva do tri dečaka obilazio naselje noseći bakrač s vodom i bosiljak, te blagosiljao domaćinstva. U predelima nekadašnje Vojne granice, posebno u Lici i Kordunu išla je litija "na vodu". Sveštenici su nakon liturgije svetili vodu na rekama i izvorima.
Praznik Bogojavljenje u srpskoj tradicionalnoj kulturi predstavlja dan kada se otvaraju nebesa a Bog ukazuje vernicima spreman da usliši njihove želje.
- Noć uoči praznika obično bi probdeli oni koji su upućivali molbe Bogu da im ispuni, po pravilu, samo jednu želju. Međutim, trebalo je u "gluvo doba" uočiti baš trenutak u kojem se otvaraju nebesa a zatvara "donji svet", svet zagrobnog života. To je upravo trenutak kada se gatanjem mogla dokučiti budućnost. Obično se gatalo u vezi atmosferskih prilika, prinosa u nastupajućoj godini, ali i intimnih pitanja kao što je ljubav i udaja. U pojedinim krajevima, prema etnografskoj građi iz 19. i prve polovine 20. veka, magijskim ritualima skakanja sa predmeta koji se simbolički vezuju za pol i uzrast (sekira - muškarac; vatralj- žene; preslica- devojke) obezbeđivao se napredak domaćinstva i zaštita od nesreće u nastupajućoj godini. Po dolasku iz crkve ukućani bi prvo preskakali sekiru, vatralj, preslicu a potom vatru te bi onda ulazili u kuću - govori nam Vesna.
Posebno važan deo obeležavanja praznika je i plivanje za Časni bogojavljenski krst.
- Od 1999. godine u većim gradovima Srbije crkva je učestvovala u obnavljanju nekadašnjih manifestacija nazivanih "Bogojavljenski krst“". Prvobitno su se muškarci (njih 33) takmičili u vađenju Bogojavljenskog krsta iz reka i jezera uz poštovanje hrišćanske simbolike. Naime, po pravilu učestvuje 33 takmičara koji plivaju 33 metara kako bi došli do krsta od leda teškog 15 kilograma. Simbolika broja 33 upućuje na broj Hristovih godina, iako se ovo pravilo ne poštuje u svim gradovima u kojima se organizuje manifestacija. Danas je uglavnom zaboravljena i potpuno potisnuta nehrišćanska simbolika krsta kao supstituta ljudske žrtve koja je prinošena demonu vode - priča Marjanović.
Najviše mu se raduju devojke
Za neudate devojke ovo je dan koji im može doneti uvid u to za koga će se tačno udati, ali zahteva nekoliko sitnica. Devojke treba da stave ogledalce pod jastuk te noći i sanjaće budućeg supruga.
Druga stvar podrazumeva pravljenje loptica od testa. Neophodno je napraviti četiri loptice, a na tri papirića napisati imena momaka koje devojke simpatišu. Svaki papirić se zavije u lopticu, a jedna ostaje prazna. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom "prave ljubavi". Ako pak ispliva prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala sebi suđenog.
- Sve pomenute magijske radnje bile su važne za srpsku tradicionalnu kulturu jer se smatralo da se devojke moraju udati i zasnovati svoju porodicu. Stoga se prilično gatalo o tome da se spozna budući supružnik ili pak, da se devojci ispuni želja da se uda za onoga ko joj se sviđa, a nije smela javno to da pokaže - objašnjava etnolog Vesna Marjanović.
(Kurir.rs/OnaTelegraf/T.J.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
