Da li se deca pričešćuju i ispovedaju u postu? Sveštenik rešio nedoumicu koja muči roditelje
Krštena deca, kao čeda Svete pravoslavne Crkve, takođe se udostojavaju svetog pričešća „na osvećenje duša svojih i primanje blagodati Gospodnje“, kao što je rečeno u „Didaktičkim vestima“. Dok se detetu ne navrši sedma godina, možete ga pričešćivati bez ispovesti i posta.
Od trogodišnjeg uzrasta deca zajedno sa roditeljima uoči pričešća mogu pročitati dve-tri molitve koje su im poznate. Ne treba decu dovoditi u hram pre samog pričešća, već ranije, vodeći računa da dete, zavisno od sopstvenih snaga i uzrasta, može da ostane neko vreme na liturgiji. Razume se, ovde svako ima svoju meru, ali je decu neophodno privikavati na molitvu u crkvi. To treba činiti postepeno, da dete ne bi zamorili i uznemirili one koji se u hramu mole. Deca, uzrasta šest-sedam godina, ukoliko su ih pravilno navikavali na službu, mogu da izdrže gotovo celu liturgiju.
Posle sedme godine postu pred pričešće treba pristupati postepeno, počev sa jednim danom pre pričešća.
"Počev od dečijeg (sedmogodišnjeg) uzrasta, dete treba da se pričešćuje sa prethodnom ispovešću. Maleni hrišćanin (naravno, ukoliko poželi) može i ranije da pristupi Tajni ispovesti ( naprimer, sa 6 godina). Za prvu ispovest dete treba na odgovarajući način pripremiti. Sa detetom je neophodno u miru i poverenju porazgovarati, objasniti mu šta je to greh, zbog čega mi molimo od Boga oproštaj i šta je to narušavanje zapovesti. Nije na odmet reći i to da, čineći greh, čovek u prvom redu nanosi štetu samom sebi – sve loše koje mi učinimo ljudima, vratiće nam se", piše sveštenik Pavle Gumerov.
Kako salje objašnjava, za decu ovo iskustvo može biti nedovoljno shvatljivo, te je ključna roditeljska uloga:
"Dete može osećati strah pre ispovesti, i neophodno je razbiti ga rečima da je ispovednik dao zakletvu, obećanje, da nikada nikome neće ispričati ono što je čuo na ispovesti, i ne treba da ga se plaši, jer se mi ispovedamo Samom Bogu, a sveštenik nam samo pomaže u tome. Veoma je bitno reći, da nazvavši grehove na ispovesti, treba uložiti sve napore da ih više ne ponovimo. Veoma je dobro kada se roditelji i deca ispovedaju kod istog duhovnika. Neke mame i tate prave veliku grešku kad sami nabrajaju detetu njegove grehove ili ih pišu umesto njega na ceduljicu. Mi možemo samo nežno i oprezno ispričati, ali ne i ispovedati se umesto njega. I sasvim je nedopustivo nakon ispovesti zapitkivati ispovednika o sadržini detetove ispovesti", piše sveštenik Gumerov.
(Kurir.rs/Eparhijazt)
