Prebacujete krivicu zbog viška kilograma na sporiji metabolizam usled starenja? E pa niste u pravu! Sve do 60. godine vaš metabolizam je isti kao i kad ste imali 20, potvrdili su rezultati novog međunarodnog istraživanja.
Međunarodni tim stručnjaka analizirao je brojne parametre 6.400 ljudi uzrasta od osam dana do 95 godina iz 29 zemalja širom sveta. Utvrdili su da metabolizam ostaje isti tokom dobrog dela srednjih godina. Vrhunac dostiže do prve godine, a od 20. do 60. se stabilno održava na istom nivou. Da bi utvrdili uticaj starosti na metabolizam, istraživači su prilagodili faktore poput veličine i težine tela (veća tela sagorevaju više kalorija da bi se održavala), kao i količinu masnog i mišićnog tkiva (mišići sagorevaju mnogo više kalorija od masnog tkiva).
- Metabolički procesi ostaju stabilni tokom našeg odraslog života, od 20. do 60. godine - istakao je Herman Poncer, profesor evolutivne antropologije na Univerzitetu Djuk, voda istraživanja koje je objavljeno u časopisu "Sajens".
Nema promene ni tokom menopauze
Posebno zanimljivo stručnjacima bilo je to što nisu zapazili promenu metabolizma tokom menopauze, puberteta ili trudnoće.
- Ljudi često kažu: Kada sam prešao tridesetu, moj metabolizam se strašno usporio. Mi nismo pronašli dokaze za to navodi Poncer.
4 FAZE MENJANJA BRZINE METABOLIZMA
0-1. godine metabolizam se ubrzava od onog koji je usaglašen sa majčinim i dostiže vrhunac sa 50% većom potrošnjom u odnosu na odra- sle
* 1-20. godine postepe- no se blago usporava i nije primećeno ni njegovo ubrzavanje tokom puberteta
* 20-60. godine metabolizam je na istom nivou
* od 60. godine do kraja života metabolički procesi se osetno usporavaju, a do 90. godine metabolizam je oko 26% sporiji nego u srednjim godinama
Kako su izračunali brzinu metabolizma
Poncer i njegove kolege koristili su poseban test vodom. U njemu su ljudi podvrgnuti testu pili vodu u kojoj je deo vodonika i kiseonika zamenjen izotopima tih elemenata koji se mogu pratiti u uzorcima urina. Izračunavajući koliko vodonika i kiseonika izgubimo dnevno, možemo da izračunamo koliko ugljendioksida naše telo proizvede. To je veoma precizno merenje koliko kalorija sagorite svakog dana, jer ne možete da sagorite kalorije bez stvaranja ugljendioksida - objašnjava Poncer. Istraživači su analizirali ukupnu dnevnu potrošnju, koja uključuje i kalorije koje sagorimo na sve telesne procese, od disanja, varenja hrane do razmišljanja i pomeranja tela.
- Ne postoji ništa fundamentalnije od toga kako naša tela sagorevaju energiju, jer to pokazuje koliko su sve naše ćelije vredne tokom dana obaljajući razne poslove. Da biste odgovorili na to, pitanje potreban je veliki uzorak i ovo je prvi put da smo zaista tako nešto sproveli - rekao je Poncer.
Epidemija gojaznosti
Činjenica da je novo istraživanje pokazalo da postoje veoma male razlike između potrošnje kalorija tokom mladosti i odrasle dobi takođe je važna zbog potencijalnog rešavanja epidemije gojaznosti. Najveći broj gojaznih ljudi, posebno u razvijenim zemljama, dobijaju višak kilograma u odraslom dobu. Nalazi pokazuju da je za epidemiju gojaznosti kriv preterani unos kalorija, a ne, kako je bilo uvreženo mišljenje, usporavanje metabolizma tokom starenja.
(Kurir.rs/A.M./Blic Žena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
