Mnogi su uvereni da imunitet opada zimi, a da se leti oporavlja. Ali i sad, kad nas prati lepo vreme, kad smo danima okupani obiljem sunca, naš odbrambeni sistem i te kako ostaje osetljiv na dejstvo različitih faktora, spoljnih i unutrašnjih.
Faktori iz spoljne sredine najčešće podrazumevaju dugotrajne talase vrućine, a mi smo blizu jednog takvog novog talasa i biće ih još nekoliko tokom avgusta.
Oni uzrokuju promene i urođenog i stečenog imuniteta, a to znači da brojne bakterije i virusi mogu brže da prodru u ćelije u našem organizmu, poremete njihovu aktivnost i dobrano umanje stvaranje neophodnih antitela i limfocita.
BROJNE POSLEDICE
Izlaganje dugotrajnim vrućinama najčešće dovodi do smanjenja lokalnog imuniteta u respiratornom traktu, odnosno do smanjenja pre svega urođenog imuniteta, što u doba korone, koja ne posustaje, može da bude veoma opasno.
Zbog pada imuniteta leti su češće virusne infekcije izazvane rota ili adeno virusima - boli nas stomak, zavijaju creva, imamo povišenu temperaturu, povraćamo, trčimo stalno do toaleta jer imamo česte vodenaste stolice...
Slične tegobe izazivaju i neke bakterije, koje se ubrzano razmnožavaju na visokim temperaturama: salmonela, šigela, jersinija, kampilobakterija.
Jedna od posledica vrućina, naravno, može da bude i smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca - eritrocita, kao i nivoa hemoglobina (protein koji sadrži gvožđe, a zadužen je za prenos kiseonika). Ovaj problem stvara novi - vodi do razvoja anemije.
MERE PREVENCIJE
Već smo napamet naučili da je leti neophodno da unosimo dovoljnu količinu tečnosti (voda, nezaslađeni čajevi, prirodni sokovi, mleko...), najmanje osam čaša dnevno, a kad baš pripeče - i više. Ali kad je tanjir u pitanju, često grešimo i urušavamo imunitet umesto da radimo na njegovom jačanju.
Funkciju imunog sistema tokom vrelih dana podstiču paradajz, crni i beli luk, šargarepa, brokoli, spanać, tikvice, slatki krompir batat. Preporučujemo vam da najčešće na meniju imate kuvana jela, bez jakih dodataka i začina.
Od voća su neprikosnoveni kajsija, borovnica, banana, lubenica, mango... odlični su izvori vitamina i antioksidansa.
A ako se, da se ne biste razboleli, opredelite i za suplemente, dokazano je da vitamin E i cink stimulišu rad imunskog sistema.
GLAVNI KRIVCI
Kad su slatkiši u pitanju, malo ko može da im se odupre, čak i kad oko nas sve vri kao u kotlu.
Treba da znate da imuni sistem prepoznaje visok nivo šećera u krvi kao napad, prelazi u ofanzivu i proizvodi više belih krvnih zrnaca kako bi se rešio neprijatelja. To ga na duže staze umara, jer za varenje svakog šećera (osim prirodne fruktoze) on mora da potroši naše rezerve minerala, vitamina i neophodnih enzima.
Morate da smanjite i unos brašna, slatkiša i uopšte šećera: budite umereni u uživanju u sladoledu, tortama, kolačima, čokoladi...
Nećete samo sačuvati normalnu telesnu težinu već ćete učiniti veliku uslugu sopstvenim odbrambenim snagama - imunitet vam neće biti ugrožen i neće izgubiti na snazi uprkos dejstvu vrućine i drugih faktora.
Iako je vruće za paljenje šporeta, preporuka je da leti na meniju najčešće imate kuvana jela, bez jakih dodataka i začina, i što više salata i voća
NAJUGROŽENIJE KATEGORIJE STANOVNIŠTVA
Doc. dr sc. med. Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije
- Na vrućine su najviše osetljiva deca, jer u mlađem uzrastu nije potpuno razvijen centar za termoregulaciju u mozgu. Pored toga, kod njih se imunski sistem razvija do puberteta i adolescencije, tako da smanjenje imuniteta i leti vodi do učestalih infekcija i bolesti, ali i do smanjenog stvaranja zaštitnih antitela i tzv. ćelija memorije nakon vakcinacije. Na smanjenje imuniteta su posebno osetljive i osobe starije od 65 godina, hronični bolesnici (astma, dijabetes, maligne bolesti), ali i siromašni sloj stanovništva - zbog neuhranjenosti i loših uslova života veliki uticaj na njih imaju dugotrajne vrućine.
I OVO JE VAŽNO
Ako provodite leto u gradu i ne možete bez bazena pa ga lično imate, morate dobro da povedete računa o njegovom održavanju. A ako idete na javni bazen, dodatnu muku na oslabljen imunski sistem može vam doneti nedovoljno hlorisana voda.
U njemu se mogu naći amebe koje izazivaju zapaljenja mozga i moždanih ovojnica, pa dobro proverite da li je mesto na koje odlazite sigurno.
Ne zaboravite i da redovno stavljate zaštitu od uboda insekata. Nakon uboda komarca često dolazi do blagog otoka ili alergijske reakcije, ali oni mogu da nam prenesu i virus Zapadnog Nila. Ako je imunitet jak, odbraniće se od ovog zla, ali ako je oslabljen, moguće su teže komplikacije.
Kurir.rs/Lena/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
