Život u kući nekog od američkih sestrinstava na fakultetima izgleda kao red zabave, red učenja i red šala s prijateljicama. Meredit Li nije negira da je to zaista bilo tako, ali postojale su i posledice. Uzbudljiv život noću ujutro je izgledao mnogo tužnije.
"Seksualno sam sazrela u vreme boravka u sestrinstvu. Među svim statusnim simbolima u sestrinstvu, jedan od najjačih bio je seks za jednu noć. Slavilo ga se gotovo kao "Sveti Grad" vrednovanja devojaka, to je bio obred inicijacije. Što ste ga više imale, bolje ste bile. Vikendima smo u pijanom stanju istraživale krevete u tela muškaraca koji su živeli negde u blizini, po mogućnosti na kampusu", započela je svoju priču Meredit.
Ujutro bi ispuzale iz kreveta i kuća pojedinih bratstava i kolektivno jurile u kuću sestrinstva kako bi došle sebi.
"Povratak kući i mi smo zvale šetnjom srama. Nakon dolaska u kuću pokušavale smo da se rešimo mamurluka. Znale smo da ćemo povraćati do 18 sati, istuširati se i ponovno otići na zabave. Znale smo koja od nas nije u stanju normalno da funkcioniše, pa smo je ostavile na miru. Pored glave postavile bismo joj ventilator, a pored kreveta komadiće leda. Zajedno smo plakale zbog glavobolja i žalile se na modrice koje smo dobile tokom pijanog padanja niz stepenice", opisala je Meridit i dodala da sa druge strane nisu znale kako da se leče od emocionalnih rana.
"Neke bi se izolovale osećajući se usamljeno posle takvih večeri, dok su druge plakale u svojim sobama, posramljene zbog grešaka koje su napravile. Većina nas sedila je pred televizorom i jela nezdravu hranu kako bi se malo oraspoložile. Neke su neprestalno proveravale svoje mobilne telefone da vide je li im došla poruka od partnera noć ranije. Poruka nikad nije došla, a to je bolelo. Umesto da smo pričale o tuzi koju smo osećale, potiskivale smo je čipsom", istaknula je Meredit.
Dodala je da su znale kako da odrade šetnju srama, ali nisu znale kako da odrade razgovor srama. Mediji poput televizije, ženskih magazina, filmova i tračeva tvrdili su da mlade, lepe, edukovane žene vole seksualne eskapade, a to što one to nisu volele, smatrale su svojim problemom."U kući sestrinstva svoje mane i probleme bolje je skrivati. Niko nam nije mogao pokazati drugačije, niko nam nije rekao da noć seksa bez emocija prate osećaji depresije, teskobe i praznine. Niko nam nije rekao da su osećaj krivice i tuge nuspojave društvenog ponižavanja devojaka kao drolja i verskih uverenja. Niko nam nije objasnio da je ova tuga potpuno normalna reakcija na naša iskustva", napomenula je.
Meritit je rekla da je najgori deo njenog seksualnog ponašanja bilo to što je samoj sebi negirala da je nesrećna i svoju tugu je lečila sama."Provela sam nekoliko godina ponavljajući takvo ponašanje svakog vikenda, iznova očekujući drugačiji emocionalni rezultat. To nije ono što se želelo postići seksualnom revolucijom", naglasila je.
Budući da joj mediji i prijateljice nisu davali odgovore koji su joj bili potebni, potražila ih je na drugom mestu."Napredak sam postigla psihološkom terapijom i razmišljanjem. Sad znam da je seks koji je sam sebi cilj loš za mene i to je u redu. Jer mi nije potreban. Te stvari bi trebalo da znaju svi mladi ljudi koji su seksualno aktivni i to bi trebalo saznavati izvan ordinacija psihijatara", dodala je.
Tvrdi da je danas moderator razgovora srama nakon seksa, koje nije želela da vodi tokom studija. Kad joj neka od prijateljica počne pričati o seksu za jednu noć, ona razgovor usmeri na njene osećaje o tome.
"Redovno otkrivam da se bore sa istim osećajem krivice i nezadovoljstva s kojima sam se ja borila. Kažem im da mogu razumeti taj osećaj, jer sam ga i ja osećala. Nakon toga one uzdahnu sa olakšanjem", opisala je.
Danas ona i prijateljice odlaze ranije sa žurki bez srama i ne završavaju u bratstvima."Druge još hodaju rukom pod ruku sa strancima, nasmejane zbog onog što očekuju. Međutim, kad se jedna od njih nakon toga oseća loše, uvek prvo nazove mene. Prihvatiću njen osećaj srama i tuge, kako bi ga pretvorila u osećaj snage", zaključila je Meredit.
Elite Daily
