Daniel Campoamor je počela da radi u striptiz klubu kao konobarica u trenutku kad je bila u velikom finansijskom škripcu, a odgovarao joj je noćni rad.
Tokom razgovora za posao, menadžer je pokušao da je nagovori da počne da se bavi plesom, ipak ona se nije dala. Čak je pred njom nazvao jednog kolegu kojem je najavio da ima pred sobom devojku koja će "dok trepneš" početi da pleše na sceni.
Uostalom, to je njihov cilj. Ljepuškaste devojke obuku nešto nalik donjem vešu, daju im da rade stojeći posao osam sati dnevno za minimalac, dok gledaju kako žene oko njih svaku noć za manje sati plesa zarade hiljade dolara. I tako pametni menadžeri samo očekuju trenutak kad će devojka da zaključi da to nema smisla i da počne da se skida za pare.
Ali, u njenom slučaju, naleteli su na tvrd orah, jer iako joj se činilo primamljivo da zakorači na scenu, nije bila dovoljno samouverena da bi se skinula gola pred šačicom pripitih muškaraca.
A budući da je uskoro dobila unapređenje i završila kao barmenka iza šanka, automatski je prestala da razmišlja o tome da eventualno kroči na scenu.
Ono što je sledilo bilo je nešto što joj se puno više svidelo, jer je, naime, napokon imala vremena detaljnije da proučava i muškarce koji dolaze, ali i žene koje plešu.
"Gledala sam oženjenog muškarca koji dolazi pet noći nedeljno i troši najmanje 2.000 dolara na noći i to samo na jednu ženu. Imao je miljenicu i čekao bi je sve dok ne bi bila slobodna. Ona bi otplesala jedan ili dva plesa za njega, a ostatak vremena bi mu sedela u krilu i samo bi pričali.
On se smejao na svaku njenu reč i činilo se kao da je jako usamljen. Definitivno je bio tužan i bilo je očigledno da se zbog trošenja hiljada dolara - kako bi dobio malo vremena i pažnje od potpune neznanke - osećao mnogo bolje. Deo mene je sumnjao da je udovac i da mu je godila sva pažnja. Ipak, pesimistični deo mene smatra da je u braku najmanje 30 godina i da je toliko očajnički nezaljubljen da je previše iscrpljen kako bi učinio išta po tom pitanju." Tužne sudbine i građenje ženske snage
Daniel je gledala i mladiće koji bi dolazili i bacali stotine dolara, glumeći "velike face" kakve su valjda videli u reperskim video spotovima. Došli bi s mnoštvom prijatelja, i glumili sreću i veselje glasno deleći napojnice plesačicama. Ali, kad bi ih - jedan za drugim - ostavili prijatelji, i kad bi na kraju ostali sami kako bi podmirili račun, na licu im se mogla videti tuga jer je veče završena i više ne bi mogli da sakriju svoju ispraznost i pobegnu od onoga što ih je mučilo.
Gledala je zatim i nervozne muškarce koji su se očigledno osećali neugodno i nisu želeli da budu tamo, ali su ostajali zbog zadirkivanja prijatelja; kao i ljutite, seksualno frustrirane muškarce koji bi obično brzo bili izbačeni iz kluba.
Ali gledala je i žene koje su uživale u tome šta čine, te kojima je očito striptiz predstavljao izražavanje njihove lepote, ljubavi prema sebi i seksualnosti.
Tu su, doduše bile i žene koje su to radile zato što su bile uverene da je to jedino u čemu su dobre, kao i žene koje su se bavile plesom jer su se nekako morale domoći preko potrebnih finansija pomoću kojih su mogle da nabave alkohol ili drogu.
Svaku noć, sve dok nije pronašla pristojan, dobro plaćen posao i dala otkaz u striptiz klubu, Daniel je gledala interakciju ljudi u ponekad smešnim, ali prirodnim okolnostima. Tamo je naučila puno o muškarcima i ženama, kao i to koliko je moćno, tj. koliko može biti moćno žensko telo ako ga žena odluči i nauči koristiti na pravi način. Naučila je kako bez fizičkih obračuna može da zaustavi svađu, kako da se namesti u pozu u kojoj će joj stomak izgledati tri puta manje, koliko je važno svetlo i koliko seks i ljubav mogu biti razdvojeni.
Ipak, najviše od svega, naučila je da stigmatizacija koja i dalje okružuje žensku seksualnost pomaže ovakvim klubovima da opstaju, jer su žene naučile da se ne smeju da se hvale svojom seksualnosti, budući da to rade samo "kurve".
"To je toliko urezano u naše misli da postaje uzbudljivo zato što je "loše". A žene su "loše" zato što su uzbudljive."
"Naučila sam da ženska snaga ne dolazi iz oblika njenog tela ili koliko želi da se skine ili koliko je privlačnom smatra suportni pol. Ne, njena prava snaga proizlazi iz nje same i iz toga je li sprema da kaže da je ponosna, a ne da se stidi. Naučila sam da je žena najmoćnija ne onda kad uspe da uveri muškarca da je prekrasna, nego kad je u to uverila samu sebe."
(express.hr)
