Ovog novembra M. K. oduvaće 20 svećica sa torte. Njen sin takođe, ali jednu. Sami, u Materinskom domu kuju planove za lepšu budućnost. I maštaju o željama koje će zamisliti tog dana i ostvariti što pre.
Sitna, tek devojka, a već žena. I to ostavljena, nesrećna, tužna.
Osmeh joj se nazire, ali oči njene kriju ogromnu tugu. Ostavljena je kao dete, napuštena i kao žena.
"Došla sam malo pre porođaja ovde. Moj muž nije mnogo mario za mene... Ne znam gde je sad, negde u Crnoj Gori valjda, radi nešto. Dolazio je nekoliko puta da vidi sina. Ništa. Nije ni obećao, a nisam ni tražila. Samo želim da se razvedem i krenem dalje. On nema majku, otac mu je dolazio. Hoće da pomogne, ali ne da čuva i podiže dete. Ja nemam oca, sa majkom ne pričam. Imam dva brata i sestru, svi su stariji pa ćemo nekako da preguramo sve ovo", niže okolnosti od kojih se srce steže.
Kao da nije dovoljno teško u tim godinama imati dete, a pogotovo sam.... A
M. K. nema ni posao. Radila je na crno kao frizerka. Kad je ostala u drugom stanju nije mogla još dugo da radi. Ostala je bez primanja, završila je u Materinskom domu.
Srećna je. Srećnija i jača nego što je bila ranije.
Priznaje, dok nosi svog jedinca kroz hodnik, da je mnogo radila. Kad je presekla i napustila muža, prvo je bila izgubljena, uplašena, bez ideje šta će i kako će.
Razgovori sa psiholozima i socijalnim radnicima bili su joj dragoceni.
"Moji roditelji su se razveli kada sam bila mala, pripali smo ocu. On je umro i onda smo završili kod hranitelja jer smo bili maloletni. Strašne su to stvari, brat mi je na Kosovu. Nisam ga videla godinama. Dok se moje dete smeje znam da radim pravu stvar. Nikada ga neću ostaviti", kaže hrabra i smela žena koju će život, ako je pravde, da nagradi za izuzetnost i istrajnost.
(Kurir.rs/Super žena, Foto:Profimedia)
