Aleksa Rej oduvek je sve dobijala zbog svog izgleda. Danas kada ima više od 50 godina, može da nabroji šta joj je tačno lepota donela, ali se više seća stvari koje je izgubila.
Na kraju je zaključila da sve žene čeka ista stvar kada dođu u određene godine.
"Negde oko osmog razreda ljudi su počeli da mi govore da sam lepa. Bila sam visoka i vitka. Uvek sam imala sjajnu figuru i nikada nisam imala više od 55 kilograma. Počela sam da se bavim manekenstvom u srednjoj školi. Moja lepota otvorila mi je mnoga vrata. Radila sam u PR agencijama, bila novinarka, voditeljka, imala svoju emisiju. Glumila sam u reklamama, serijama i pozorištu. A nikada ni za jedan posao nisam imala razgovor. Da, imala sam fakultetsku diplomu, ali ni slučajno nisam morala da je i pokažem. Dovoljno je bilo da se pojavim.
Jedna od najgorih stvari kada ste prelepi je činjenica da vas druge žene mrze. Kada poželim da sa nekom ženom sklopim prijateljstvo, osećam se kao frajer koji mora da se trudi da je osvoji. Žene mi ne veruju. Ne žele da budem blizu njihovih muževa. Ne zovu me na zabave. Na mom prvom poslu su se sve radnice urodtile protiv mene. Ostavljale su polupopijene flaše alkohola da bi izgledalo da pijem na poslu. Dve radnice, naročito bliske sa šefom, stalno su ga nagovarale da me otpusti. Na kraju, kada sam i ja sama otišla da mu se žalim, rekao mi je otvoreno: "Slušaj, one su ljubomorne na tebe. Mrze te zato što si lepa".
Bila sam nekad i verena. On je raskinuo veridbu nakon što je njegova snaja počela da me ogovara kod porodice. Zapretili su mu da će ga izopštiti iz nasledstva ako me oženi. To mi je slomilo srce. A ta snaja, verovatno je mislila da je ona "princeza" porodice i da niko ne sme da joj ugrozi poziciju.
Kada sam bila mlađa, zbog lepote nikad nisam imala prijatelje. Muškarci su mi bili bolji prijatelji, ali uvek su smetali mojim momcima. Moj najbolji prijatelj bio je jedan gej muškarac. Nije bio ljubomoran na mene i svakako ga nisam privlačila. To je možda moje jedino čisto prijateljstvo u životu. Nikad nisam imala problem da privučem pažnju muškaraca, ali bi mi brzo dosadili. Trebalo je da se više potrudim oko onih dobrih. Sada, kad sam starija, vidim da bi bili dobri muževi i očevi. Međutim, tada, kada sam bila mlađa, samo bih odjednom nestala i prestala da se javljam. I tako sada, kada se osvrnem i zapitam se: "Šta mi je moja lepota uopšte donela?", imam sledeći odgovor: Donela mi je par poslića, mnogo momaka...ali šta još? Nisam se udala do svoje 35. godine, a i tad sam se udala samo da bih rodila dete. Naravno, svi ti dobri frajeri koje sam imala u svojim dvadesetim su odavno ugrabljeni.
Moj muž je bio poslednji pristojan čovek. Imao je, doduše, problema sa alkoholom, ali prevazišli smo to. Imali smo i krize, kada sam razmišljala da ga ostavim ali nisam smela jer sam znala da nikad više ne bih našla nekog.
Ovih dana, otkad sam ostarila, kada se ne našminkam i kada nabacim koje kilo (što se često dešava), prolazim kao prosečna žena. I kao i svaka prosečna žena od preko 40 godina, nevidljiva sam za svet. Mogu da hodam i gola, nikog ne interesujem.
A evo i tužne istine: Uopšte nije važno koliko ste bili lepi u mladosti. Kada ostarite, svakako postajete nevidljivi. Ma možete da izgledate kao grom preko 40. godine, nikog to ne interesuje. A ironija je u tome što sam ja sada mnogo kvalitetnija osoba nego što sam bila onda kada je svet uzdisao za mnom. Odgojila sam dvoje dece, sredila brak, pomogla mužu da se izbori sa alkoholizmom, negovala stare roditelje i gledala ih dok umiru. Zbog svega toga sam bolja osoba. Ali, za ostatak sveta, ja sam izgubila vrednost jer više nisam mlada i lepa.
Kurir.rs/The Cut, Foto: Printscreen/Instagram
NE PROPUSTITE
