Verenički prsten se obično stavlja na domali prst desne ruke da čuva mesto venčanom prstenu, pa se nakon venčanja premešta na domali prst leve ruke.
Ipak, strogih pravila nema, pa neke mlade verenički prsten poklone kumi ili ga nose tik uz prsten s venčanja.
Prvi pisani podaci o burmama, kao simbolu ljubavi i venčanja, datiraju skoro 3.000 godina pre nove ere. Naime, Egipćani su čin venčanja verifikovali razmenom burmi, koje su zbog kružnog oblika simbolisale večnost. Stari Rimljani su nosili burme na levom domalom prstu, kao i stari Grci, jer se verovalo da postoji vena koja ide direktno od domalog prsta do srca, pa je to bio dodatni simbol doživotne ljubavi.
Tokom vremena, materijali koji su korišćeni za burme su se menjali. Počelo se od kože i kostiju, zatim su korišćeni metali kao što je gvožđe, da bi se na kraju došlo do srebra, zlata i dijamanata.
Muškarci su u prošlosti manje nosili prstenje nego žene. Značajan pomak u ovoj praksi predstavlja Drugi svetski rat, kada su mnogi oženjeni muškarci koji su bili smešteni daleko od kuće odlučili da nose burme kao podsetnik na svoje supruge i porodice.
Leva ruka
Burma na levoj ruci nosi se u Zapadnim zemljama, u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, uključujući Veliku Britaniju, Italiju, Francusku i Sloveniju, zatim Amerika, ali i mnogim državama širom Azije.
Desna ruka
Tradicionalna indijska praksa podrazumeva nošenje venčanog prstena na desnoj ruci, jer se leva smatra nečistom. Međutim, kod modernih Indijanaca možete videti da prsten nose na levoj strani u želji da se prilagode običajima u SAD. U mnogim zemljama Severne i Istočne Evrope, uključujući Dansku, Norvešku, Rusiju, Poljsku i Bugarsku, venčano prstenje se nosi na četvrtom prstu desne ruke. U Portugaliji, Španiji i Grčkoj, desna ruka je takođe uobičajena.
Homoseksualci
Homoseksualni parovi često odlučuju da nose prstenje na desnoj ruci. U okviru gej i lezbejskih zajednica, prsten na desnoj ruci simboliše monogami odnos, pa čak i braka u državama, koje su ga legalizovale.
Porodično nasleđe
Burme imaju ogromnu sentimentalnu vrednost tako da mnogi nose ovo nasleđe, umesto da dopuste da skuplja prašinu u kutiji ili sefu. Nošenje nasleđa na desnoj strani, nosilac stalno podsećati na tradiciju, porodične vrednosti i značaj međugeneracijskih veza.
Neverstvo
Oženjeni muškarci i žene ne moraju da sakrivaju svoje venčane prstnje kada žele da prevare supružnike. Dovoljno je da prebace sa leve na desnu ruku ili obrnuto što predstavlja otvorenost za varanje.
Kombinacija
Verenik i verenica u Brazilu nose prstenje na desnim rukama, a nakon izgovaranja reči kojima se zavetuju na večnu ljubav, premeštaju ih na levu ruku. Parovi u Nemačkoj i Holandiji često rade suprotno: vereničko prstenje stavljaju na levi prsta, a venčani na desni.
Muslimani prsten nose na desnoj ruci iz higijenskih razloga. Naime, leva ruka kod muslimana služi za higijenske radnje, dok se desnom jede, rukuje, i slično. Jevreji pak stavljaju prsten na desnu ruku tokom ceremonije venčanja, ali nakon toga ga prebacuju na levu ruku.
Za većinu parova, postoje tri glavna prstena - verenički i muški i ženski bračni prsten. U poslednje vreme parovi kupuju sva tri prstena odjednom kao set i na taj način štede vreme i novac, istovremeno obezbeđuju da se njihovi prstenovi podudaraju, baš kao i posvećenost jedni drugima
Kurir.rs/Telegraf/Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
