Najnovije vesti

10 GODINA NISAM POSTILA JER SAM PSOVALA KO KOČIJAŠ: Bila sam HISTERIČNA, ZLOBNA,    nezadovoljna, a posle samo 13 dana posta, kolege me pitaju ŠTA SE SA MNOM DESILO
Foto: Ilustracija/Profimedia

Božićni post

10 GODINA NISAM POSTILA JER SAM PSOVALA KO KOČIJAŠ: Bila sam HISTERIČNA, ZLOBNA, nezadovoljna, a posle samo 13 dana posta, kolege me pitaju ŠTA SE SA MNOM DESILO

Žena

Božićni post počeo je 28. novembra i ja sam odlučila da bih ponovo mogla da krenem s postom, posle deset godina. 

 

Nisam se pripremala, nema šta da se pripremam, nisam se noć pre toga najela svega što će mi biti uskraćeno. Dok sam bila mlađa, jedva sam čekala kada će koji post, pogotovo Božićni i Veliki vaskršnji post. Radovala sam se tim danima, pa čak i kada sam dojila decu, postila sam iako sam znala da doilje ne treba da poste da bi se pričestile. Htela sam i postila sam.

foto: Ilustracija/Profimedia

Onda su naišle neke lude godine, nisam imala vremena ni za decu, kuću, sebe... sva sam se dala u posao kako bih zaradila i prehranila porodicu. Nisam stizala da mislim da li je nešto posno ili ne, a probavala sam da krenem sa postom svake godine i nisam uspevala. Mnogo sam bila ljuta, nervozna, psovala sam. 

 

"Ti bolje da ne postiš. Toliko psuješ da je bolje da prestaneš. Nije važno šta jedeš, ali ti baš preteruješ kako si počela da postiš", obratila mi se jednog jutra koleginica i, bogami, iako nije to rekla baš prijatnim tonom, to mi je bilo potrebno! Nisam više postila jer nisam bila spremna i nije post samo hrana.

Kažu, ne treba ni da se priča i da se hvali s tim. Pa ne pričam, ali moram da podelim sa vama šta se sve sa dogodilo sa mnom za samo 13 dana.

foto: Ilustracija/Profimedia

Bila sam svesna svoje histerije, unutrašnje zlobe, nezadovoljstva i bojala sam se da upravo zbog toga neću moći izdržati post. Ali, desilo se nešto neverovatno. Nikada mirnije u životu nisam bila, a toliko imam tereta na plećima i stvari za brigu da bi trebalo da "SVETLIM" od muke i jada. Na poslu je sve gore i gore, ide kraj godine, Nova godina, novca nema ni za normalne mesece, a ne za novogodišnje praznike. Svi ujedaju i kad ih pogledaš, skaću ti za vrat. U nekim drugim okolnostima, uzvratila bih im istom merom, ovako mi nije teško i ne zameram im. Želim da se smejem sa njima, udovoljim, mnogi me pitaju šta mi se desilo, neko je čak spomenuo i da imam ljubavnika, što mi je bilo baš zabavno.  


Pre 13 dana, došla bih kući sva umorna, ljuta što moji dečaci nisu uradili ovo ili ono... Danas sam potpuno smirena što je na stolu ostao celi doručak, prljavi tanjiri i viljuške, šolja sa mlekom... Čarape bačene ispred vrata WC, a ne u kanti za prljavi veš... Krevet u sobi nenamešten... Pa to su moja zdrava deca, prekoriću ih kada dođu iz škole. Vrata od njihove sobe zatvorim, ne idem toliko u krajnost, počistim sto, ali ostavim da operu suđe, pa tako zatvorim i kuhinju da se ne vidi lom ako neko dođe, ali ako i dođe, to je naš lom danas, sutra ga već neće biti.  

 

Danima nisam mogla da spavam kada dođe rata za školarinu starijem sinu. Pojede me nervoza kako ćemo i od čega živeti kada sad dam celu platu i na računu opet pun minus, a do plate ima koliko hoćeš, pa ide i Nova godina, Božić, sve sami troškovi... Juče baš krenem u banku, ruka mi se ne trese,ne jedem samu sebe. Pitam se baš šta mi je i odgovor se sam daje... Pa hvala Bogu da možeš sad da daš i platiš, baš kad treba, da ti se sin ne crveni (iako nema zašto da se crveni jer si siromašan) i ješćemo nešto, ko da je važno šta, a kapne uvek nekako nešto. Ne znam da li je to baš normalno, ali kod mene funkcioniše. 

foto: Ilustracija/Profimedia

 

E sad ima još jedna stvar, post je pa se ne valja svađati, prepirati pa nam je u kući mir. Muž kad galami, ne odgovaram mu, a on nervozan više nego inače (valjda ga nervira što sam ja nekako mirna i smirena).    

 

Svađalica sam i volim da teram mak na konac pa mnogo puta zaratim u gostima, pogotovo kod kumova. Kum i ja ko rogovi u veći, i tako već 20 godina. Mislim, dobar čovek, ali zadrt! Htedoh da izbegnem novu svađu s njim, popustih mu i "liznuh" njegovu salatu koju je spremao sa pavlakom. Da pojasnim, ne podnosim nove nepoznate ukuse, gadim se na neke kombinacije, takva sam, šta ću! I OMRSIH SE! Bože, da ne osetih neki mir u tom trenutku, mogla sam da ga "zgromim" što me je i ponudio s tim kad je post. Ja kriva, i oprostih njemu, a sebi neću, pa se neću u nedelju ni pričestiti. Bi mi krivo pravo, ali da sam se posvađala sa njim, bilo bi mi još više. Ovako sam duhovno ostala mirna i presrećna sam što sam ga učinila srećnim jer se oduševio što sam probala i nisam se nećkala i ubeđivala s njim.    

 

Gde i kako nestade sva ta nervoza, netrpeljivost?! Samo da mi se ne vrati ponovo čim 7. januara prestane post.  

foto: Youtube Printscreen

Kurir.rs/Foto Ilustracija/Profimedija

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...