Droga GHB, koja "briše" pamćenje i može da se koristiti za silovanje, pojavila se u susednoj Hrvatskoj, a domaći stručnjaci kažu da je ima i kod nas!
Hrvatski mediji preneli su da je GHB, koji je u tečnom obliku i obično se stavlja u piće, veoma jeftin, dobro raspoloženje, ali i seksualno uzbuđenje.
Kako mediji prenose, žrtva se drugog dana ničega ne seća, dok joj tragovi tog narkotika brzo nestaju iz organizma.
Ovo su ispovesti devojaka kojima su ovu drogu sipale u piće:
Jedan izlazak joj je upropastio život
- Noć u kojoj sam silovana počela je izlaskom na oproštajnu proslavu. Bila sam pred velikom životnom promenom: preseljenjem iz Beograda u Italiju, u Milano. Imala sam 23 godine i još sam se tražila u poslu, a onda sam osetila da je vreme da se bacim na svoje prave strasti: umetnost i dizajn. Nekoliko dana pre planiranog odlaska iz Beograda, petoro najbližih prijatelja izvelo me je na finu večeru u restoran u kome sam ranije radila kao konobarica. Proveli smo divno, opušteno veče. Tokom ta tri sata popila sam dva-tri martinija uz sjajnu i više nego obilnu večeru. Na kraju, oko 23.30 časova, odlučili smo da odemo u jedan klub. Nisam se osećala pripito. U klubu sam častila prijatelje turom piva, i sama popila nekoliko gutljaja, a zatim otišla da igram sa svojim najboljim drugom Vukom. Posle jedno pola sata plesa uputili smo se natrag do šanka. Na putu do šanka prišla su mi dva momka i započela konverzaciju, a jedan od njih je ponudio da me časti pićem.
Danilo i Goran su delovali savršeno normalno, a ja sam jedna prijateljski nastrojena osoba - prosto nemam običaj da neljubazno otkačinjem ljude. Zato sam rekla „Važi“, Danilo je otišao do šanka i vratio se sa tri pića: bila su to žestoka pića, ali velika, u ovećim kristalnim čašama. Popila sam svoje, a Goran je rekao da, pošto vozi, on ne bi smeo više da pije, pa je Danilo insistirao da ja popijem i njegovo piće. Rekla sam „To mi je previše, zaista neću još jedno“, ali bez obzira na to on mi je dodao čašu, uz reči „Ma hajde, nije to tako puno“. Popila sam oko pola te druge čaše. Sada mi je jasno da mora da je u jednom ili u oba pića bila rastvorena droga.
Vraćajući se ka plesnom podijumu ponovo smo sreli mog prijatelja Vuka. Tog momenta i tri-četiri sekunde sekvence negde u zoru sve je ono čega sam se sećala do sutradan u podne, kada sam se probudila u nepoznatom krevetu, pored bare sopstvenog sadržaja iz želuca.
"Gde se nalazim?"
Sa mnom je bio tip po „imenu“ Goran. Bili smo u nekoj rupi od stana u nepoznatoj ulici - ličilo mi je na deo oko kluba gde smo sinoć izašli, ali nisam bila sigurna. Najgore je bilo što je jedino čega sam se sećala bilo nekoliko sekundi, negde oko 5 ujutru, seksa sa Goranom, dok je Danilo pokušavao da se pridruži (ja sam ga odgurnula).
A ipak, verovali ili ne, nisam zaista shvatala da sam bila silovana. Sve čega sam isprva bila svesna, odmah pošto sam otvorila oči oko podneva, jeste da se nikada u životu nisam osećala tako fizički loše. Nije to bio mamurluk niti išta slično - bilo mi je daleko, daleko gore. Takođe sam znala da nisam popila dovoljno alkohola da bih se zbog toga osećala tako užasno.
Ispovraćani sadržaj bio je bun nečega fluorescentno narandžastog - kao da je neko iscedio debeli šljašteći marker po svemu tome. Nisam bila u stanju da ustanem a da me ne uhvati stravična vrtoglavica i bukvalno ne počnem da se sudaram sa zidovima. Pred očima mi je treperilo, čas mrak, čas zaslepljujuće svetlo, zbog čega sam morala da žmurim. Onda sam počela da se tresem, a zubi su mi cvokotali: drhtala sam kao da me žestoko trese grip. Usta su mi bila strašno suva, ali nisam uspevala ništa da popijem. Čim bih popila malo vode, počinjala sam da povraćam i to po 45 minuta, kao kada imate trovanje hranom.
Čim sam bila u stanju da progovorim, upitala sam Gorana ko je on i gde se nalazimo (u tom trenutku zaista još nisam mogla da se setim njegovog imena). On se ponašao savršeno normalno, kao da se nije desilo baš ništa neobično. Odgovorio je da smo se zajedno dovezli i rekao mi ime dela grada gde smo se nalazili, koje sam istog trena zaboravila.
U tom momentu bila sam toliko zbunjena i bilo mi je tako neprijatno - stalno sam mislila: „Kako sam mogla da dopustim da se to desi? Kako sam mogla da završim u tuđem stanu sa dva muškarca koja čak i ne poznajem?“ Palo mi je na pamet da sam možda bila drogirana, ali kada sam rekla Goranu: „Mislim da mi je sinoć data droga koja izaziva amneziju. Ničega se ne sećam.“ Odgovorio mi je nešto u stilu: „Stvarno? Možda si samo previše popila.“
Kasnije sam, od terapeuta specijalizovanih za pomoć žrtvama silovanja, saznala da je takva reakcija vrlo česta u tim situacijama. Kada se koristi ta vrsta droge, žrtva nema pojma šta se desilo. A pošto silovanja posle poturanja droge u piće često nisu fizički nasilna, žena obično misli da se prosto sama dovela u neprijatnu situaciju.
# Amnezija
Pošto se ničega od trenutka ubrzo pošto je Danilo doneo pića nisam sećala, morala sam naknadno kroz razgovor sa prijateljima da rekonstruišem šta se desilo te večeri. Izgleda da sam plesala sa tom dvojicom momaka barem dva sata i delovala normalno. Vuk mi je rekao da sam mu u jednom trenutku prišla i rekla „Želim da idem odavde“, ali kada se vratio sa kaputima našao me je kako se ljubim sa jednim od njih. Iznervirao se i odjurio do ostatka društva, koje se nalazilo u suprotnom ćošku diskoteke. Potom se Vuk ponovo vratio po mene, tražio me je, ali dečko iz obezbeđenja na ulazu mu je rekao da sam upravo otišla sa onom dvojicom, što apsolutno ne liči na mene. Nikada nisam tek tako nestala i otišla sa nekim koga sam tek upoznala!
Ne bih ni znala da je došlo do seksa da se nisam setila tih nekoliko sekundi: sedim na Goranu, dok mi Danilo prilazi sa penisom u erekciji i pokušava da mi ga stavi u usta. U jednom trenutku mi je blesnulo to sećanje pred očima i besno sam skočila i viknula „Hej, šta radite bre?“, a potom pala u ćošak kreveta i opet se onesvestila.
Ne mogu da objasnim kako mi dan pošto se to desilo nije bilo savršeno jasno da je u pitanju silovanje. Delom možda zato što sam se osećala tako stravično loše i bolesno da sam jedva uspevala da mislim. Bilo mi je drago što sam uopšte živa. Konačno sam se kasno popodne osetila dovoljno dobro da odem i želela sam da dođem kući i ne mislim više o tome. Goran me je odvezao, tu negde do mog stana. Bila sam isuviše ošamućena da bih uspela da primetim kroz koje ulice smo prolazili.
Tek sam sutradan - posle 12 sati sna - dok sam se pakovala, odjednom zastala i sve mi se totalno razbistrilo: „Tako nešto mi se nikada nije desilo. To je bilo silovanje.“
Riječanka: Mislila sam da su mi dali ekstazi
* Bila sam u Barseloni u manjem klubu - mislim, manjem za Barselonu - s prijateljicom. Nije bila neka atmosfera, a nije mi se išlo ni kući, pa sam malo pročešljala klubom, pitala ekipu može li se nešto srediti. Trebalo mi je, ma, ni pet minuta. Neki likovi, lokalci, rekli su da može - priseća se 34-godišnja Riječanka noći kad joj je podvaljen 'misteriozni prašak' za koji danas sumnja da je reč ili o ketaminu ili GHB-u. Svoju ispovest dala je za portal "100posto.hr".
- Znam, odmah će svi reći "sama si tražila, vukla si đavola za rep', ali imala sam iskustva, bila sam 'kuvana i pečena' na partijima, prošla sam sveta, Evropu, Ameriku, Aziju... Nikad mi se nije ništa slično dogodilo - brani se ona unapred od mogućih osuda. Kako dalje priča, njena prijatlejica s početka priče nije htela da uzme ništa od opijata, već se vratila u hostel.
- Ja sam čekala da droga krene da deluje, pa sam ostala u klubu. Igrala sam, na početku mi je bilo prijatno, a onda mi je rečeno sa je u tome što sam uzela "MDMA", odnosno ekstazi. Međutim, u jednom trenutku sve mi se okrenulo. Osećala sam se konfuzno, činilo mi se da se gubim, i ranije sam uzimala ekstazi ali takvu konfuziju nikad nisam osetila. U jednom trenutku sam videla da me tip koji mi je to prodao, kao i njegova ekipa, okružuju, i tada me je pukla takva paranoja, kao nikad u životu - nastavlja ona svoju ispovest.
Kako kaže, instinkt joj je govorio da ode do toaleta ili šanka, ali osećaj da se gubi prelazio joj je i na telo.
- Na podijumu je bila jedna krupnija devojka. Uhvatila sam joj pogled i na trenutak osetila tračak nade. Doteturala sam se do nje, obesila joj se oko vrata i zajecala: "help, help". Posle tog trenutka više se ničeg ne sećam. Zapravo, možda se i sećam, ali ne znam šta se dalje događalo. Znam samo da sam se probudila sutra popodne u hostelu. Cimerka mi je ispričala šta se dogodilo - ta moja spasiteljka izvukla me je iz kluba u polusvesnom stanju, u torbici pronašla ime hostela u kom sam smeštena, i bukvalno me donela do kreveta - kaže ova Riječanka.
- Jesam li nešto naučila? Pa, opreznija sam, ali možda je to i s godinama. Ipak sam sad u 30 - kaže ona.
Samo sam izgubila svest
Na sajtu Ispovesti devojke su podelile jeziva iskustva sa sipanjem droge u piće
* Želim da upozorim devojke kada izađu uveče da dobro paze svoje pića. Bila sam u klubu i odjednom sam počela da se osećam jako loše i izgubila sam svest. Probudila sam se u bolnici i drugarica mi je ispričala šta mi se desilo. Neki lik je pokušao onako bunovnu da me izvede iz kluba i drugarica ga napala, zatim je on pobegao a ona je zvala policiju. Utvrđeno je da sam drogirana.
Posle njene ispovesti, javile su se i druge devojke tvrdeći da su i njima pokušali da sipaju drogu u piće.
- Meni se skoro isto dogodilo. Prisao mi je neki momak, bio je na prvu simpatičan, ali nije mi se sad baš toliko svideo. Otišla sam u jednom momentu u WC s prijateljicom. Kad smo se vratile za sto kod kojeg smo bile, na njemu su nas dočekala pića. Lik nam je uzeo i platio pićr, bio je toliko uporan u tome da ih popijemo. Nama je to bilo sumnjivo i rekle smo mu neka ih on popije, nama se ne pije. Mislite da ih je popio, samo ih je vratio konobaru na naše oči. Pitaj boga šta je bilo u tim pićima.
kurir.rs/Cosmopolitan
NE PROPUSTITE
