Naime, SPF (Sun Protection Factor) jedan je od glavnih faktora zaštite kože od starenja, održava je zdravom, mladolikom i blistavom.
Glavne negativne posledice prekomernog izlaganja sunčevim zracima su: nastanak tamnih fleka, starenje, opekotine i - rak kože (UVA zraci uzrokuju starenje, a UVB zraci opekotine). I ne dajte da vas oblaci zavaraju, kroz njih infracrveni i ultracrveni sunčani zraci takođe prolaze! To odlično znaju oni koji su leti, sedeći ispod suncobrana, ili zimi na skijanju dobili opekotine od sunca!
ISTINE I ZABLUDE O KREMAMA ZA SUNČANJE
Zabluda: Kreme za sunčanje s visokim zaštitnim faktorom onemogućavaju da pocrnimo. Istina: Visoki zaštitni faktor štiti kožu od opekotina i osigurava da duže ostane preplanula. *** Zabluda: Kad koža potamni, ne treba više nositi zaštitnu kremu. Istina: Preplanulost koži pruža nisku zaštitu, naročito od UVA zraka, odgovornih za ubrzano starenje kože. *** Zabluda: Kremu s najvišim zaštitnim faktorom dovoljno je na kožu naneti jedanput dnevno. Istina: Svako sredstvo za sunčanje, bez obzira na faktor, treba nanositi što češće. *** Zabluda: Svi proizvodi istog faktora pružaju jednaku zaštitu. Istina: Postoje faktori koji štite od UVB zraka, odgovornih za opekotine, i oni koji štite od UVA zraka, koji uzrokuju trajniju štetu na koži. Birajte sredstvo koje štiti od obe vrste zraka.
Najčešći estetski problemi
S obzirom na to da upravo hiperpigmentacije spadaju među najčešće estetske probleme, skoro da ne postoji žena koja već nakon tridesete godine na licu, ramenima ili dekolteu nije primetila smećkaste mrlje.
Staračke ili sunčane pege nastaju zbog prekomernog sunčanja u kombinaciji s nedovoljnom zaštitom od sunca, a ako se to ponavlja iz godine u godinu, koža brže stari i postaje pegavija. Druga vrsta hiperpigmentacija - melazma - nastaje zbog narušene hormonske ravnoteže, a manifestuje se u obliku grupe fleka na određenim delovima tela, najčešće iznad gornje usne. S ovim problemom se najčešće susreću žene, a može da se pojaviti i nakon trudnoće. Mnogi kasnije imaju problema da uklone tu neželjenu tamniju kožu.
ZAŠTITNI FAKTOR 30 NE ŠTITI DVOSTRUKO VIŠE OD ZAŠTITNOG FAKTORA 15
Krema sa zaštitnim faktorom 30 će, posmatrajući vremenski period njenog dejstva, svakako nešto duže štititi kožu od faktora 15, a faktor 50 duže od faktora 30. Ali čak i kad nanesemo kremu zaštitnog faktora 50, koža nije maksimalno zaštićena. Upravo zato se suncu ne treba izlagati u kritičnom periodu tokom dana.
Držite se ovih saveta
* SPF bi trebalo da bude poslednji korak u vašoj svakodnevnoj, jutarnjoj rutini, nakon što kožu dobro očistite i hidrirate svojim redovnim preparatima za negu, ovo se odnosi na kremu za lice koja u sebi ima zaštitni faktor.
* Nije dobro na brzinu nanositi kremu i odmah izaći napolje. Lepo je umasirajte 15-20 minuta ranije, da koža dobro upije, pa tek onda krenite iz kuće.
* Obavezno birajte preparate s veoma visokom zaštitom. Ako prirodno imate kožu posutu pegicama, ako ste svetlog tena ili puni mladeža, telo mažite kremom kojom se štite i bebe.
* Namažite svaki deo tela koji je izložen sunčevim zracima, a lice od čela do dekoltea! Čak su i ušne resice osetljive na vrućini, naročito ako nosite rep ili imate kratku kosu. Ne zaboravite i ruke, i one su u kratkim rukavima svakodnevno na udaru štetnih zraka. A kada idete na plažu ili bazen, mazanje celog tela bez preskakanja ijedog dela se podrazumeva!
* Nije dovoljno kremu naneti samo jednom dnevno, onda kada krenete da se sunčate. Ponovo je stavite nakon svakog izlaska iz vode ili na svaka dva sata ukoliko ste izloženi suncu.
BACITE PROŠLOGODIŠNJU KREMU ZA SUNČANJE!
Ukoliko bočicu kreme ili losiona za sunčanje sa zaštitnim faktorom od prošlog leta još čuvate, bacite je. Rok trajanja većine sredstava za zaštitu od sunca je godinu dana od trenutka otvaranja, pod uslovom da ih čuvate na suvom i hladnom mestu. Čak i ako im je rok trajanja još uvek valjan, dejstvo tih krema i losiona je smanjeno.
Kurir.rs/Lena/Lj.J.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
