"Ćale, još sam sa Gocom i nosim onaj prsten, znam da vidiš, hvala ti i tebi mama. I evo još smo zajedno, uprkos teškoćama što smo imali, mi se i dalje volimo", reči su muškarca iz Srbije, koji je svojom ispovešću raznežio i rasplakao mnoge na društvenim mrežama.
Strika, kako se na Tviteru potpisuje ovaj Vojvođanin, uspeo je kroz niz tvitova da najbolje objasni pred kakve nas izazove život ponekad stavlja, kao i koliko nas najbliži nekada mogu podržati u onim trenucima, kada bismo bez pomoći, bili u beznadežnoj poziciji. Upravo zbog toga, kao i zbog ljubavi njega i supruge, ovaj niz tvitova se već danima se deli uz opise "divno", "ovo je život u svom najlepšem obliku" i "život".
Moja Goca beše trudna, živeli smo sa ćaletom, on u kući iza, a nama dao ovu do ulice. Treba da je ženim, inflacija, kriza. 1993. Treba prstenje kupiti i obaviti to, i par ljudi i aj u p.m. Ma kupiću neko najjeftinije prstenje, pa ako ona hoće, j*bi ga. Radio sam mnogo, ali džabe, ćale sazvao zbor svih rođaka taj i taj dan. Došlo njih 20, sve neka rodbina i njena, samo otac i dva brata ni da čuju. I njena sestra je došla. Uz piće i meze do jutra većali. Sutra sa tatinom sestrom i nekom tetkom za Beograd. Reče mi tetka biraj najlepši, koji misliš, pare ne žali. Ja glup ko točak, pomognu mi one i kupimo par prelepih, ali i prelepo brdo maraka je koštalo. Obuku me ko Engleza, sve novo, kupimo sve i svašta i kufer za sve to. A druge tetke su isto u Beogradu sa Gocom.
Nije onda bilo mobilnih kao sada, pa se nismo našli i aj kući. Tetke kupile neki konjak pa cirkale i mene nutkale, kakvo si ti muško j**o te. i aj, bio pijan, ali držao sam se. Ćale doveo 10 ljudi da srede dvorište, ja zaspao, probudila me Goca. Zove tata svi za sto.
- Slušaj, mali, sutra kad joj staviš prsten, i ti njemu, nema više nazad. Bićete venčani do kraja života. Dok sam ja živ, omane li neko, na*** će.
Pola rodbine otišlo, imaju obaveze. Tati dali puno para, sve marke, švajcarci. Osvanulo jutro. Došao fijaker sa dva bela konja, tetke, ujaci sve organizovali.. J*bo te, ona i ja u fijakeru, ona lepa u belom i srećna, jedna tetka s nama: "uspravi se, goljo, gledaju ljudi, a ti mala ne cmizdri, obriši bale" .
Obavi se sve u opštini, posle u crkvi. Došli kući, u dvorištu astali, sve postavljeno, pečenje, piće i tako do ponoći. Napili me, oko 10 me bace u krevet, Goca došla posle plakala od sreće, a ja bi samo vode i vode. Dva dana posle, život ide dalje. Tata najsrećniji na svetu.
Dođe zima, rodi nam se sin. Odemo ja i tata sa dva rođaka, mojom sestrom i bratom u Zemun. Da je dovedemo kući, ćale odlepio, muzika i sve to. Posvađao se sa policajcem i ode u zatvor. U gradu me sretne Gocin mlađi brat, čestitao mi i dao hiljadu maraka za malog. Dam to Goci, neće. Neće da primi od njenih pare dok nam se ne izvine. J*bo te, šta sad u p.m., odem i vratim pare bratu. Poslepodne muzika trešti, prase nose, 15-20 ljudi, njen tata ja zvao i klečeći molio da mu oprosti. Moj i njen se poljube, i aj ponovo pij do zore.
Epilog: Tate ni mog ni njenog više nema, kao ni majke. Odem tako na groblje i pričam.
- Ćale, još sam sa Gocom i nosim onaj prsten, znam da vidiš, hvala ti i tebi mama. I evo još smo zajedno, uprkos teškoćama što smo imali, mi se i dalje volimo", napisao je na kraju svoje emotivne ispovesti, koja je mnoge oduševila, a neke i rasplakala.
(Kurir.rs/ Blic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
