SUZANU SU UKRALI I UBEDILI DA JE USVOJENA: Nakon 53 godine je pronašla svoju PORODICU, a onda je otkrila GORKU ISTINU (FOTO)

Putnici u Škotskoj i Irskoj se slobodno nazivaju Romi ili samo putnici, a sastoje se od niza različitih, nepovezanih zajednica koje govore niz različitih jezika i dijalekata koji se odnose na različite običaje, istoriju i tradiciju. Skloni su stalnim migracijama, na šta nas samo ime i upućuje.

Suzana, koja živi u Australiji i ima četvoro unučadi, rekla je: „Kao dete živela sam sa svojih šestoro braće i sestara u starom župničkom domu u turističkom mestu. Ali mi nismo bili "putnici".

- Mama je bila samohrani roditelj, a braća i sestre i ja smo povremeno bili u hraniteljskim porodicama, pa smo se vraćali kući - ispričala je ona. - U blizini je bila i porodica putnika sa kojima sam se sprijateljila kao dete. Bili su iz Škotske. Žena, koju sam skoro ceo život smatrala svojom majkom, imala je multiplu sklerozu. Imali su dva sina, a mislim da su želeli i devojčicu - rekla je ona. - Pitali su moju mamu mogu li da me odvedu u Diznilend i ona im je dala moj pasoš. Umesto toga, odveli su me u Kanadu, zatim Australiju i kasnije Novi Zeland - ispričala je Suzana gde je sve bila nakon što je nestala. - To je uvek bio njihov plan - dodala je. Suzana, čije je porodično prezime Pris. Oni su joj objasnili da je usvojena jer je njena porodica tako želela.

- Živela sam u zajednici sa putnicima i živela sam lep život i bila sam prilično razmažena - rekla je kroz smeh. – Žena koju zovem mama, koju smatram mamom, umrla je od multiple skleroze kada sam imala samo 10 godina. Iako sam živela u putujućoj zajednici, bila sam prilično mažena i pažena. Bila sam jako voljena – rekla je. - Moje odrastanje je bilo srećno. Proputovala sam svet - rekla je Suzana.

Suzana, koja vodi dobrotvornu organizaciju Fresh Start Mission sa svojim mužem putnikom Hamiltonom (57), saznala je istinu kada je morala da pruži informacije za novi pasoš i nije mogla da pronađe nijedan papirni dokaz o svom usvajanju.

- Neverovatna veličina onoga što mi se desilo nije me posebno pogodila. Samo sam nastavila sa svojim životom - rekla je ona.

- Upalila mi se sijalica tek kada me je prijateljica koja je usvojena pitala da li se ikada zapitam kako se moja porodica oseća u Velikoj Britaniji - rekla je ona. – Kada sam se prvi put čula sa svojom porodicom, oni su histerično plakali od sreće što sam živa – priseća se ona i dodaje da je tada odlučila da ih poseti u Velikoj Britaniji i ugovorila posetu u vreme svog 57. rođendana kako bi napravila veliku proslavu za celu svoju porodicu.

Tragično, njena biološka majka je umrla pre osam godina ne znajući šta se dogodilo njenoj ćerki. - Do danas ne znamo zašto se policija nikada nije uključila - rekla je Suzana.

- Mislim da je to zato što im je mama dala dozvolu da me odvedu i što smo svi u nekom trenutku bili u hraniteljskim porodicama - rekla je ona.

- Ali tokom godina bilo je nekoliko pritužbi odeljenju za nestale osobe i moja mama se stalno vraćala na mesto gde su putnici bili u nadi da će me pronaći - pojasnila je Suzana za Daily Record.

Suzanino ponovno ujedinjenje sa porodicom daje nadu svima koji su izgubili voljenu osobu da se čuda dešavaju. - Ima nade - kaže.

Suzanina nećaka Ema (41) je rekla da ju je njena baka godinama tražila, ali bezuspešno. - Posle njene smrti bilo je toliko pitanja koja su ostala bez odgovora. Tada su stvari bile drugačije. Nije bilo papirnog traga, nije bilo policijskog izveštaja – objasnila je ona. - Nikada nismo mislili da će se ovo dogoditi. Bilo je neverovatno - posebno za moju mamu. Ona ima Parkinsonovu bolest i demenciju pa je neverovatno da je ponovo bila sa sestrom pre nego što joj se stanje pogoršalo - dodala je. Ovakvi slučajevi pokazuju da nikada ne treba gubiti nadu – zaključuje Ema.

(Kurir.rs/ Najžena)

Bonus video: