Kada saznate za neželjenu trudnoću, milioni negativnih emocija isplivavaju na površinu, a mnoge žene se tada odlučuju na abortus. Jedna žena prošla je kroz to kada je imala samo 17 godina, a ovo je njena ispovest.
- Imao bi 12 godina. Išao bi u osnovnu školu i zaljubljivao se u dečake/devojčice i plašio se tuširanja na času fizičkog. Imao bi omiljeni bend. Omiljenu pop zvezdu. Omiljeni TV program. On bi bio ovde. Osoba sa imenom. Ubila sam te. Ili nisam? Da li zaista postojite? Jedna stvar koja mi pada na pamet kada pomislim na abortus je ubistvo. Šta nam daje pravo da oduzmemo život? Možda je to nedostatak odgovornosti ili jednostavno nedostatak znanja. Jesam li ja ubica?
Znala sam šta radim. Nisam bila nevina... ili jesam? Mislim da sam znala šta znači abortus kada sam imala 17 godina. Ali nisam bila u potpunosti sposobna da razumem psihološke posledice. Pobacila sam te u 8-oj nedelji. Usisali su te iz mog tela specijalizovanim usisivačima koji nisu delovali baš specijalizovani i onda su te bacili u smeće. Sada, ostatak svog života provodim obeležavajući godišnjicu tog dana. Ali sada sam starija. I mudrija. I kada bih mogla da se vratim, uradila bih isto.
Kad bi mi oduzeli pravo da kontrolišem svoje telo, borila bih se sa njima rukama i nogama. Zato što verujem u pravo žene da bira. Ali takođe znam da je svaka žena koja sama donosi odluke zauvek proganjana svojim izborima. Ništa nije crno ili belo... samo deset nijansi sive. Saznala sam da sam trudna 26. jula 1994. i imala sam pobačaj 9. avgusta 1994. godine. Naterali su me da čekam 2 nedelje jer mi nisu dozvolili da prekinem trudnoću dok fetus ne napuni najmanje 8 nedelja. Neki ljudi kažu da tada nisi bio čovek. Da si bio samo skup masnog tkiva i ćelija. Ne znam šta da mislim. Ali u svakom slučaju, razgovarala sam sa tobom na dugim vožnjama. Vozils sam i slušala U2 i Soul Asilum. I pokušavala da ti se izvinim za ono što sam nameravala da uradim.
"U haosu sam i ne mogu da budem majka. Ne mogu ni da se brinem o sebi." Jecala bih na masu ćelija koje se množe u meni. Potajno sam razmišljala da te dam na usvajanje. Na kraju krajeva, moja najbolja drugarica Natali je usvojena i ima najbolje roditelje ikada. Svoju odluku da abortiram uspešno sam opravdala odraslim razgovorom o budućnosti i obrazovanju i šta je najbolje za sve, ali duboko u sebi osećala sam se sebično i uplašeno.
"Za izbor!" bio je hrabar krik za tu stranu argumenta. Niko ne treba da nameće svoj moral mom telu. Sa 17 godina nisam bila feministkinja; Nisam razmišljala o politici. Samo sam želela da sve to nestane, a ne da me ogovaraju. Sanjala sam fakultete, cigle optočene bršljanom i zgodne mlade profesore u džemperima i sakoima sa zakrpama na laktovima, zauzete razgovorom o aktuelnim događajima. Sanjala sam da izbegnem socijalnu pomoć i osudu. I tako sam to uradils. Otarasila sam te se. I provešću ostatak života pokušavajući da se pomirim sa tim. Pravo na izbor mi je važno, ali opšti pojam „pro-izbor“ ne definiše moju poziciju. To je mantra za osnaživanje koja je postala neraskidivo povezana sa feminizmom. Ali ja sam ponosan na žene koje su se borile da me puste da napravim izbor, iako me 'pro-choice' uopšte ne teši kada pomislim na tebe.
(Kurir.rs/YourTango)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
