"Dok sam se porađala doživela sam kliničku smrt i srela se sa svojim ocem, rekao mi je...": Naježićete se od onoga šta je ispričala
Žena koja je zamalo umrla tokom porođaja tvrdi da je u zagrobnom životu srela svog oca ali da ju je on vratio na Zemlju uz lekciju da raj „nije stvarno mesto“.
Džejn Douson je osetila kako joj duša napušta telo dok je sav bol u kome se nalazila u trenutku nestao, i kaže da je ušla u domen između fizičkog i nefizičkog, gde je „bila prisutna jedna poznata energija“. Kada je pružila ruke, njihove duše su se sudarile i Džejn je shvatila da je to njen otac, koji je preminuo samo tri meseca ranije.
Džejn, koja je iz Škotske, kaže da ju je ovo iskustvo naučilo da se život „nikada zaista ne završava“ i da je smrt „iluzija“. Ali isto tako dodaje da je naučila i da raj „nije stvarno mesto“. Umesto toga, postoje druge stvarnosti u kojima oni koji su živi i oni fizički mrtvi hodaju jedni pored drugih.
„Po mom mišljenju, nalazite se u fizičkom svetu, što znači da imate telo i hodate planetom Zemljom“, rekla je ona. „A zatim postoji i nefizički svet, gde nemate telo i nalazite se u čisto energetskim domenima. To pojednostavljuje stvari i objašnjava način na koji sam srela svog oca. Raj je zapravo stanje postojanja, a ne mesto.“
Džejn je imala komplikacije na porođaju sa svojim sinom, koji danas ima 24 godine, kada je prešla na drugu stranu. Rekla je: „Spremala sam se da istisnem bebu kada me je odjednom preplavio neki čudan osećaj. Nisam to mogla da uradim.
Preplavila me je potpuna iscrpljenost na svakom nivou. Pomislila sam da mi je došao kraj. Osetila sam kako mi duša napušta telo i kako sav bol nestaje – to je bilo božanstveno. U tom sam trenutku osetila poznatu energiju. Nisam razmišljala o svom ocu, niti sam tražila njegovu pomoć, ali sam znala da ovo ne mogu da prođem sama. Imali smo divan susret, duša sa dušom. Bilo je potpuno tamno, ali ispunjeno ljubavlju, spokojem, blaženstvom i mirom. Nisam ga videla niti čula, ali sam stotinu miliona posto znala da je to on. Nije bilo nikakve razlike u odnosu na to da je u tom trenutku sedeo pored mene – nije bilo greške. Pružila sam ruke ka njemu i uzviknula od radosti što je moj otac sa mnom. Razmenjivao je ljubav, misli i znanje bez ijedne izgovorene reči. Ali mi je rekao da još nije moje vreme.“
Džejnin otac joj je rekao da mora da se vrati u svoje fizičko telo kako bi rodila i odgajila sina. Ali to nije bilo sve; pokazao joj je niz budućih događaja koje tek treba da proživi. Bila je „vraćena“ u svoje fizičko telo u deliću sekunde i rodila je bebu bez ikakvih problema.
Nakon nekoliko godina, Džejn je primetila nešto veoma bizarno u vezi sa svojim sinom – on je bio reinkarnacija njenog oca. Rekla je:
„Mislim da to nije bilo samo moje iskustvo bliske smrti. To je bilo ponovno rođenje mog oca. Preminuo je kada sam bila u šestom mesecu trudnoće. U to vreme nisam verovala ni u šta spiritualno. Misla sam samo da kada umreš, ideš u zemlju i to je to. Onog dana kada je umro, dok je bio u komi, šapnula sam mu da nosim dečaka i da želim da uvek pazi na njega. Sigurno je to upio svojim duhom, jer kada su se naše duše povezale, osetila sam kako kroz mene prolazi nalet energije. Kada se moj sin rodio, izgledao je potpuno isto kao moj otac na svim svojim dečjim fotografijama. Čim je prohodao i malo progovorio, tražio je pendrek i lisice jer je želeo da bude policajac – što je bio posao mog oca. Mislim da se moj otac vratio u život kroz mog sina. I pruža mi veliku utehu saznanje da je on i dalje tu.“ Džejn kaže da ju je celo ovo iskustvo naučilo da se život ne završava jednostavno kada umremo – i da smo svi ovde iz veoma važnog razloga. Dodala je: „Čitavo naše postojanje je uči učenju. Kada umremo, odlazimo u nefizički domen, imamo pregled svog života i zatim se vraćamo sa delićem svoje stare energije. Pored vas su uvek bića koja vas vole, paze na vas i leče vas. Mogu da osetim energiju svog oca kako hoda pored mog sina i to mi ispunjava srce. Život jeste izazovan, ali ga magija i čuda koji se dešavaju zbog njih čine malo lakšim. Sada se nalazim u tom stanju samoljubavi koje želim svima. Ozbiljno mislim da ne bih bila živa da nije bilo tog iskustva sa mojim ocem. To me je potpuno transformisalo. Ranije sam se užasno plašila smrti – ali sada joj se radujem kada za to dođe vreme. Samo zapamtite: nikada niste sami. I život se nikada ne završava – to je jedna neprekidna petlja", rekla je za Mirror.
