"Isterivali su đavola iz mene, bila sam paralizovana, kao da nisam u svom telu": Potresno svedočenje Hrvatice o sekti, oglasila se i njena majka tvrdi da laže

Lucija Marković iz Zagreba, javno je progovorila o traumatičnim iskustvima koja je, kako tvrdi, doživela u protestantskoj verskoj zajednici Reč života, kojoj se priključila još kao devojčica na nagovor majke. Nakon izlaska iz zajednice, ispričala je kroz kakav je psihički pakao prošla i kako su se, prema njenim rečima, problemi poput depresije, anoreksije, anksioznosti, homoseksualnosti ili poremećaja u ishrani rešavali – isterivanjem demona.

Nakon razvoda roditelja ušla je u versku zajednicu

Lucija navodi da je od najranijeg detinjstva odgajana u verskom duhu, a da se sve dodatno intenziviralo nakon razvoda njenih roditelja. Kada je imala 11 godina, njena majka pristupila je protestantskoj zajednici Reč života, u koju je uključila i ćerku.

„Najveća razlika u odnosu na Katoličku crkvu je to što nema ispovesti. Odnos sa Bogom deluje ličnije, sve izgleda toplije i prisnije. Međutim, u stvarnosti je sve veoma strogo organizovano, sa jasnom hijerarhijom i velikom kontrolom. Postoje različite službe, a jedna od njih je služba oslobođenja, što je zapravo egzorcizam“, ispričala je Lucija.

Kao sedamnaestogodišnjakinja, zbog problema u emotivnoj vezi, završila je na obredu koji opisuje kao jedno od najtraumatičnijih iskustava u životu.

„Mladima se posvećuje mnogo pažnje. Organizuju se kampovi i postoje pastori koji rade isključivo sa mladima. Sećam se da je jedna prijateljica u šali rekla da će se okrenuti devojkama, a pastorica je odmah počela da se moli. Homoseksualnost se tamo smatra gotovo ravnom pedofiliji“, rekla je.

Kako navodi, pomoć je potražila jer joj je tadašnji partner pretio samoubistvom, dok se ona zbog cele situacije izgladnjivala.

„Danas znam da je i njemu i meni tada bio potreban lekar, a ne ono kroz šta smo prošli“, rekla je.

Lucija tvrdi da ih je pastor, muškarac u pedesetim godinama, naterao da sednu, nakon čega je usledio obred.

Ovako je izgledao obred isterivanja duha

„Bila sam potpuno paralizovana od straha zbog partnera. Ljudi su stavili ruke na nas. Iz njega su isterivali 'duha proganjanja', a iz mene 'duha bežanja', jer sam pokušala da ustanem i odem. Pastor mi to nije dozvolio. Ljudi oko nas su vikali, plakali i kašljali. Sve je bilo izuzetno traumatično. Imala sam osećaj kao da nisam u svom telu. Tada sam prvi put pomislila na samoubistvo. Rekla bih da je tog dana umrla ona mala Lucija koja je još postojala u meni“, prisetila se.

Prema njenim rečima, isti pristup primenjivan je i prema osobama koje su se borile sa anoreksijom i drugim psihičkim problemima.

Lucija kaže da je i danas u kontaktu sa pojedinim bivšim članovima zajednice, ali da većina ne želi javno da govori iz straha.

„Pokušali su da me ucene kako bih se vratila. Ne znam gde bih danas bila da me otac nije prihvatio kada sam imala 21 godinu“, ispričala je.

Posledice oseća i danas

Nakon napuštanja zajednice doživela je potpuni psihički slom.

„Izgubila sam identitet. Dijagnostikovani su mi anksiozno-depresivni poremećaj i poremećaj u ishrani. I danas imam noćne more, svakodnevne flešbekove i trenutke kada se pitam koji je smisao svega“, rekla je.

Govoreći o veri, istakla je da je danas doživljava potpuno drugačije.

„Za mene je vera danas ljubav velikim slovom – bezuslovno prihvatanje. Ono što sam doživela bilo je nešto sasvim drugo.“

Lucija, koja je govorila i o svojoj seksualnoj orijentaciji, smatra da se LGBT osobe u verskim zajednicama često ne osećaju prihvaćeno.

„Ljudi homoseksualne orijentacije poput mene nemaju siguran prostor. Žele da praktikuju veru, ali u crkvi slušaju homofobne poruke. To ljude duboko povređuje“, poručila je.

Zajednica negira optužbe

Osim Lucije, i drugi bivši članovi zajednice izneli su optužbe da su bili izloženi emocionalnom i finansijskom iskorišćavanju, kontroli privatnog života i pritiscima u vezi sa donacijama. Protiv zajednice je, kako se navodi, podneta i prijava Odboru za ljudska prava zbog navodnog govora mržnje i manipulativnih praksi.

Sa druge strane, pastor Damir Šićko Alić, vođa zajednice Reč života, odbacio je sve optužbe, ističući da je članstvo u zajednici u potpunosti dobrovoljno i da niko nije primoravan da ostane njen deo.

Progovorila i majka

Dubravka Lukić, majka mlade Lucije javno je istupila nakon ovih reči njene ćerke i podelila svoju stranu priče:

"Kao samohrana majka podizala sam troje dece, Lucija ima i još dve sestre. Bivši suprug je imao drugu bračnu zajednicu i tada je Lucija odbijala ikakav kontakt sa ocem. Kad su bile male i isle u skolu, svaka skola imala je i časove veronauke. Što se tiče crkve Reč života, ja sam prva počela da idem tamo na poziv jedne svoje prijateljice. Kada sam tek bila sigurna da je to plodno tlo, odlučila sam i decu da uključim. Nije bilo nikakve prisile. Lucija se uklopila, nije bilo nikakvih naznaka da joj nije dobro, da se vrši neki pritisak na nju. Uvek sam pazila da ona bude zadovoljna. Lucija je od sve moje dece imala posebnu pažnju", govorila je Dubravka za Protestansku TV i dodala kako je kao mala njena ćerka više puta bila hvatana u sitnim ili krupnijim lažima.