Povećana konzumacija mlečnih proizvoda i mahunarki, izbegavanje voćnih sokova i obavezan kompletan kardiološki pregled nakon maratona i pre početka priprema za sledeći, standard su kog se svi iskusni trkači drže. Koji je najpravilniji unos tečnosti, kako smanjiti pojavu grčeva u želucu, bolove u mišićima, da li postoje izuzete zdravstvene kategorije, ali i zašto fizička aktivnost menja brojne lekove, a nema leka koji može da zameni fizičku aktivnost, otkriva nam prof. dr Goran Rađen, nekadašnji dugogodišnji medicinski direktor Beogradskog maratona i trenutni načelnik odeljenja interne medicine Opšte bolnice MediGroup. Zato, ukoliko ste propustili jučerašnje trčanje ili planirate da se sledeće godine upišete na spisak maratonaca, pročitajte sledeće važne savete.
ISHRANA
Kada je reč o ishrani tokom pripreme maratona, prof. dr Rađen ističe da je ona važna koliko i sama fizička priprema.
„Bitno je napraviti ravnotežu, tako da unosite dovoljno hranljivih sastojaka, ali i da ne opterećujete organizam. Trebalo bi da jedete češće i da unosite što raznovrsnije namirnice. Pored toga, preporuka je da izbegavate alkohol, previše crnog i zelenog čaja, kao i voćne sokove, jer prevelik unos limunske kiseline dovodi do pojave grčeva u želucu, pa čak i bolova u mišićima. Povećajte konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda, sočiva, pasulja i drugih mahunarki, kao i jaja. Važno je obezbediti dovoljne količine ugljenih hidrata, proteina i vode“, naglašava prof. dr Rađen.
Ishrana tokom pripreme za maraton
Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom obezbeđuju energiju za duži period, dok zalihe ugljenih hidrata treba praviti četiri do pet dana pred samu trku.
HIDRATACIJA
Hidratacija je jedna od najbitnijih stavki u maratonskoj pripremi, ali tokom same trke može da bude presudna. Među najčešćim greškama koje trkači prave jeste ispijanje prevelike količine vode u danima i satima pre trke, jer vas upravo to može ostaviti žednima baš na startnoj liniji.
„Česti mali gutljaji pomoći će vam da izbegnete situaciju da popijete previše vode. Ipak, imajte na umu i drugu krajnost – ukoliko osećate žeđ, već ste dehidrirani. Preporuka je da pijete sportsko piće koje sadrži natrijum i elektrolite uz običnu vodu, dok povećanje unosa soli u danima pre trke takođe može pomoći“, ističe profesor.
VREMENSKI USLOVI
Prof. dr Rađen posebno upozorava da ne shvatite olako vremenske prilike, jer dok sunce ima predvidiv efekat na količinu znoja, trčanje po hladnoći je ono čega se stvarno treba paziti.
„Ovde telesni termoregulatorni odgovor uključuje povećanu proizvodnju topline različitim sredstvima; a svi uključuju povećani gubitak tečnosti. Tako da ako je hladno na dan kada trčite, povećajte unos tečnosti u skladu sa vremenskim uslovima“.
Profesor još navodi da tokom trke u potpunosti koristite svaku stanicu sa pićem, ali da ne popijete celu bocu. Idealno je da ispijete nekoliko velikih gutljaja, vidite kako vam je "selo" na stomak i mislite o tome koliko se znojite.
I MediGroup zaposleni među ovogodišnjih rekordnih 10 000 maratonaca
Među više od 10.000 trkača koji su ove godine učestvovali na Beogradskom maratonu, bili su i zaposleni u MediGroup sistemu, zajedno sa Marijanom Vasilesku, novom generalnom direktorkom ovog najvećeg privatnog zdravstvenog sistema u zemlji.
MediGroup trkački tim ove godine činilo je 29 trkača, koji su učestvovali na polumaratonu i trci zadovoljstva. Podršku MediGroup maratoncima pružila je i Olivera Jevtić, naša najpoznatija atletičarka, koja im je dala važne savete pred maraton.
KO SME DA TRČI
Uvreženo je mišljenje sa osobe sa kardiovaskularnim problemima treba da izbegavaju fizičke napore. Ipak, činjenica je da se upravo njima preporučuje umerena aktivnost.
„Kardiološkim pacijentima nije zabranjeno učešće na maratonu, ali zahtevaju češće i detaljnije provere svog zdravlja. Na prethodnim Beogradskim maratonima trčali su ljudi sa ugradjenim stentovima i pejsmejkerima i preležanim infarktom srca. Dakle, sve je moguće, samo pametno i u saradnji sa svojim kardiologom“, kaže prof. dr Rađen.
SVE JE U GLAVI
Osim fizičkih, postoje i značajni psihički benefiti trčanja koji mogu da pomognu u rešavanju mnogih drugih problema.
„Fizička aktivnost može da zameni brojne lekove, ali praktično nema leka koji menja ovu vrstu aktivnosti. Trčanje pruža brojne psihofizičke benefite za zdravlje. Maraton kao najduža i najzahtevnija trkačka disciplina pomaže nam da postanemo realni u planiranju, istrajni u postizanju cilja, racionalni u donošenju odluka i sigurniji u sebe i sopstvene mogućnosti. Sve to značajno olakšava prevazilaženje problema u svakodnevnom životu i pruža vedriji pogled na svet“, zaključuje prof. dr Rađen i dodaje da je najvažnija stvar, kada je reč o trčanju maratona, jaka volja i istinska želja, ali i da je od prvog dana priprema do trenutka kada prolazite kroz cilj, najvažnija glava.
Promo
