Kada bi trebalo da se zabrinemo ako deca pokazuju neosetljivost, bezosećajnost, pa čak i okrutno ponašanje? Čak i tada, možemo li zaista da prepoznamo sposobnost mališana za empatiju? To su pitanja koja neretko muče roditelje, vaspitače ili nastavnike. Istraživači tvrde da je empatija nešto što može da se razvije i nauči.
Problem je u tome što previše odraslih veruje da su maltretiranje, okrutnost, neljubaznost ili neosetljivost samo faza u razvoju, izolovani postupak ili urođeni temperament, a to su velike zablude.
Empatija se uči i što duže čekamo da zamenimo neljubazne ili agresivne postupke naše dece, to će ta promena duže trajati i to je veći rizik za njihov pogrešan emocionalan i moralni razvoj.
Dečji psiholog Brajan Džonson i akušer-ginekolog sa iskustvom u genetskom istraživanju Lori Berdal napisali su knjigu "Warning Signs: How to Protect Your Kids from Becoming Victims or Perpetrators of Violence and Aggression" posvećenu upravo preventivnom delovanju na decu kako ne bi postali agresori ili žrtve.
Ovog puta prenosimo odlomak iz knjige Džonsona i Berdalove koji je posvećen upravo pokazateljima niske empatije.
"Saosećanje i dobrota čine suštinu čovečanstva. Empatija je kritična, emocionalna sposobnost da se stvaite u kožu drugih ljudi kako biste razumeli njihova osećanja i situacije. Deca to mogu da shvate kao saosećanje prema ljudima kada dožive neku nesreću. Pošto slaba empatija ili njen nedostatak predstavlja rizik od agresije i nasilja, neophodno je usaditi empatiju pojedincu još tokom detinjstva. Možda neočekivano, ali empatija decu takođe štiti od toga da postanu žrtve,
Znaci upozorenja da dete nema razvijenu empatiju
Mala deca često ne pokazuju empatiju, jer se ona razvija postepeno odrastanjem. Ipak, postoji nekoliko pokazatelja niske empatije kod starijih osnovaca i srednjoškolaca:
Ne pokazuje simpatije prema ljudima ili likovima u filmu, seriji koji pate, niti mu je stalo niti žali zbog tuđe nevolje, tuge ili nesreće. Na primer, kada neko padne, a pritom se povredi, dete ne pokazuje interesovanje i zabrinutost, već se smeje, umesto da pita da li je osoba u redu i da pomogne.
Uglavnom je neosetljiv na potrebe drugih; na primer može se desiti da gleda nekog kome je očigledno potrebna pomoć, a ne radi ništa.
Neuviđavan je ili se ne obazire na osećanja drugih ljudi; kada vidi da je neko uznemiren i usplahiren, dete to ignoriše i ne pita šta nije u redu.
Ne daje komplimente drugima (a iskreni komplimenti pokazuju sposobnost da primetite šta drugi ljudi rade i da im date pozitivne povratne informacije).
Ne sluša druge dok pričaju, što ukazuje na nedostatak interesovanja za ideje, situacije ili osećanja drugih ljudi.
"Roditelji i drugi odrasli mogu da nauče decu empatiji baš kao što ih uče pisanju, čitanju i računanju. Imajte na umu da oštre kazne ometaju razvoj empatije, kao i gledanje odraslih kojima se toleriše maltretiranje. Deci je potrebna naša stalna toplina, pažnja i ljubaznost da bi se razvila empatija, od toga da senzitivno brinete o njima u ranom detinjstvu do toga da ih slušate kada ispoljavaju emocije dok odrastaju", pišu autori gore pomenute knjige.
(Kurir.rs/Blic žena)
NE PROPUSTITE
