Pred nama je nedelja u kojoj se, nakon velikog pada temperature, ponovo očekuje tropsko vreme, što za službu Hitne pomoći znači više intervencija na javnim mestima. U tim danima od kolabiranja, vrtoglavice i nesvestice nisu pošteđene čak ni zdrave osobe, a sve zbog neadaptiranosti organizma na visoke temperature.Zbog toga je Dr Kurir savete koji će vam pomoći da se izborite s vremenskim prilikama potražio od portparola Hitne pomoći, dr Nade Macure, koja kaže da je najvažnije od svega slušati svoj organizam.- Univerzalni savet je da se u najtoplijem delu dana, od 10 do 17 časova, ne izlazi ako se baš ne mora. Ishrana bi trebalo da bude mediteranska, s dosta ribe, čorbe od povrća, voća i sveže salate. Unos vode je obavezan, a preporuka je da zdrave odrasle osobe piju između osam i deset čaša dnevno, a bilo bi poželjno i da konzumiraju limunadu - rekla je dr Macura i dodala da je organizmu neophodno oko tri do četiri dana da se privikne na nagli skok spoljne temperature.Prema njenim rečima, prelazak iz rashlađenih prostorija u toplu spoljašnjost najviše problema stvara osobama koje imaju koronarna i cerebrovaskularna oboljenja, ali i dijabetičarima, astmatičarima i onima s problematičnom cirkulacijom.- Ljudi koji imaju ozbiljnih zdravstvenih problema trebalo bi da u periodu visokih temperatura ostanu kod kuće, odmaraju se i ne obavljaju teške fizičke poslove. Meteoropate su takođe na udaru, jer se kod njih javlja nesanica i glavobolja i slabi koncentracija, zbog čega postaju razdražljivi, a to je slučaj i kod psihijatrijskih bolesnika - istakla je sagovornica Dr Kurira.Ona je naglasila da bi pacijenti s hipertenzijom trebalo da uzimaju terapiju i često mere pritisak, jer usled visoke temperature vazduha može doći do širenja krvnih sudova na periferiji i pada arterijskog krvnog pritiska prirodnim putem.- Ako takvim pacijentima pritisak padne, preporučuje se da kod sebe imaju neki slani kreker i ne spavaju ili hodaju dugo u najtoplijem delu dana. Faktor rizika kod njih predstavlja i gojaznost, pušenje, povišen šećer u krvi i vrednosti holesterola, pa ne bi trebalo da obavljaju težak fizički rad. Ovog saveta trebalo bi da se pridržavaju i astmatičari - istakla je Macura.
