"Otac me je naterao da se udam sa 15 godina, muž me je zlostavljao i zatrudnela sam": Kada je pokušala da pobegne porodica je vratila u još gori pakao

Rubi Meri u svojoj potresnoj ispovesti otkrila je kako se sa 15 godina preselila u Bangladeš, pa potom otkrila užasan plan svojih roditelja da je udaju za mnogo starijeg muškarca. U braku je trpela zlostavljanje i u tome su učestovali svi članovi porodice. Rodila je i dete.

Kako je dalje rekla u porodici se desio nemir i njen otac i drugi muški članovi porodice stalno su razgovarali o tome što se desilo, a socijalne službe stalno su dolazile zbog nasilja u porodici kojem je bila izložena njena majka.

"Ujaci i moj otac imali su beskonačne sastanke posle radnog vremena u restoranu u mojoj kući, uvek razgovarajući jedni preko drugih. Uvek se radilo o mojoj sestri i svađi. Osećala sam se kao da su ujaci imali veću ulogu od mog oca, uvek sam imala dobru vezu sa njim sve dok se nije ponovo oženio kada sam imala 9 godina. Zatim se promenio. Život je krenuo nizbrdo. Socijalne službe su uvek bile u mojoj kući jer je moja majka bila izložena nasilju u porodici. Bili smo poznati službama. Bližili su se letnji praznici, a zajednica je gledala na nas kao na problem. Pljuvali bi nas dok bismo prolazili pored njih ulicama. Rekli su da smo razočarenje za društvo i da je narušena čast naše porodice i šire porodice, čak i porodičnih prijatelja. Bio je to talasni efekat sistema 'časti'. Prevarili su me da odem u Bangladeš, ali sam slutila šta je planirano. Moj otac je stalno ponavljao kako moramo da se sklonimo od porodice na neko vreme. Mislio sam da je ovo odlična ideja jer nikada nisam bila u inostranstvu pošto smo bili siromašna porodica, pa zašto ne? Imala sam 15 godina i nikada nisam razmišljala o braku, niti o tome da se razmišlja, jer sam t mlada. Vreme je prolazilo, jedan, dva, tri, četiri meseca u Bangladešu. Kada sam pitala za školu, moj otac je jednostavno rekao da smo potrošili svoj novac i da ne možemo da priuštimo da se vratimo. Na kraju je moj otac otkrio pravi plan dok sam sedeo i večerao: trebalo je da se udam. Nisam mogla da shvatim da sam u braku i sa nekim koga nisam volela. Moja noćna mora je počela", ispričala je ova nesrećna devojka.

Udaja za duplo starijeg muškarca

Sve su to smislili na porodičnim sastancima, a onda je krenula njena noćna mora:

"Udala sam se za čoveka duplo starijeg od sebe, imala sam 15, a on 30. Jedan od mlađih ujaka mi je dao pilule za kontracepciju pre venčanja da ne bih zatrudnela. Ali jednog dana, posle venčanja, muževa sestra je pregledala moje stvari, pronašla ih i sakrila. Silovana sam svaki dan jer je želeo da budem trudna kao zagarantovana viza za njega. Nedelje su prolazile i ubrzo sam ostala trudna. Na sreću i nesreću, po cenu zdravlja moje nerođene ćerke razboleli smo se od virusa koji mi je preneo muž koji se zove CMV (citomegalovirus). Lekari su me savetovali da se vratim u Veliku Britaniju, inače bi ja i moje nerođeno dete mogli da umremo, bilo je opasno po život. Morala sam da se vratim kući u Vels. „Muž“ je želeo da ostanem u Bangladešu dok se ne porodim, a zatim da dođem u UK kao porodica, ali je njegova zabrinutost zbog rizika od gubitka vize ako umremo bila veća i zato je morao da me pusti da se vratim", ispričala je Rubi.

Htela je da se ubije

"U tom trenutku, osećala sam da je samoubistvo moja jedina opcija. Nisam želela da je dete začeto silovanjem. Nisam želela da se udam. Bila sam umorna i muka od svega; Nisam videla izlaz. Odvedena sam u bolnicu nakon što sam uzela i popila tablu paracetamola. Sestra me je nasamo pitala da li želim abortus, pristala sam. Onda sam videla kako kuca srce moje bebe i nisam mogla da prođem kroz to. Fokusirala sam se na svoju bebu i ona mi je dala volju za život, iako mi nije bilo dozvoljeno da radim, da se vraćam na školovanje, da se mešam sa prijateljima ili čak sa rođacima. U to vreme me nije bilo briga jer je moj život bio noćna mora; sve o čemu sam mogla da razmišljam je da živim u ovoj tami, sa ovim snopom svetlosti koji je prolazio kroz moj stomak. „Ovaj život u meni će me voditi“ – ćerka mi je dala nadu da nastavim dalje. Kada se moja ćerka rodila „hendikepirana“, kako su doktori rekli, nisam razumela šta to znači, stalno sam pitao bolnicu: „Šta to znači?“ govorila je ova devojka u svojoj ispovesti, nakon što je usledio novi problem.

„Vreme će pokazati“, rekli su mi. Znala sam da moram nešto da uradim. Bila sam toliko ljuta na sve, jer su me svi krivili što se moja ćerka rodila sa teškim posebnim potrebama. Muževljeva šira porodica došla je samo dva puta da vidi moju bebu. Na nju se gledalo kao na „ukaljanu“ jer je imala invaliditet i činilo se da je njegova porodica želela da je se reši, kao što je bacila moje kontracepcijske pilule. Da smo ostali u Bangladešu, mislim da bi moje dete bilo bačeno na ulice kao smeće – iskorišćeno i najverovatnije seksualno zlostavljano. Nisam mogla da shvatim šta se dešava sa mojim životom i kuda ide. Ubrzo je porodica htela da se preselim u Bedford – hteli su da mi daju kuću kako bih je mogla urediti za sponzorisanje muža da dođe sa vizom. Zaista nisam želela da postanem domaćica koja kuva i čisti za ovog čoveka. Šta sam mogla da uradim? Kasnije sam srela čoveka za koga se činilo da mi može dati izlaz. Napustila sam Vels da bih došla u Midlends"

Oni su me našli

Zajednice Bangladeša poznaju druge zajednice Bangladeša; ljudi poznaju ljude i tako su povezani.

"Moja porodica je pronašla gde sam se krila u Midlendsu. Otišli ​​su u dom novog dečka i sve ispričali njegovoj porodici. Bila sam „sramna kurva za društvo“ i oni su me omalovažavali kao „oštećenu robu“. Porodica novog dečka mi je rekla da napustim njihovu kuću i tako sam i uradila. Osećao sam svako slovo imena za koja su rekli da sam. Bila sam slomljena. Otišla sam kući, ali „dom“ više nije bio „dom“, postao je zatvor. Nije mi bilo dozvoljeno da idem nigde i moja porodica je htela da zna šta radim u svakom trenutku - čak su imali i bravu na spoljnim vratima moje sobe. Sa gađenjem su me gledali. Tretirali su me kao nekoga ko je obeščastio porodično ime i počinio preljubu. Videli su me kao kurvu, prostitutku, ni za šta. Već sam se osećao kao da sam u paklu. Pitali su gde mi je pasoš, rekla sam porodici da ne znam. Našli su ga u mojim stvarima koje sam odneo u Midlends i tražili su datume i vreme kada da me vrate u Bangladeš. Pokušali su da to zašećere i kažu da moja rođaka ide na nekoliko nedelja i da mogu da idem sa njom i brzo se razvedem. Pokušali su da me namame nazad u ovu paukovu mrežu. Plašila sam se za svoj život. Nisam znao šta da mislim. Koliko god privlačno zvučalo da se razvedem, znao sam da se više nikada neću vratiti u Veliku Britaniju", kaže Rubi za Sundialcentre.

Beg od kuće

Nekoliko dana kasnije, pobegla sam iz kuće nakon velike svađe sa porodicom. Ostavila sam dete u krevetiću i otrčala do telefonske govornice da pozovem svog novog dečka i obavestim ga kako se lečim, ali nisam mogla da ga dobijem. Tada sam preko puta ugledao svoju najbolju prijateljicu iz Velšana i otrčao sam do nje. Rekla sam joj sve, iako nisam videla nijednog od svojih prijatelja više od godinu dana. Otišla sam sa njom u njenu kuću i obavestila njene roditelje, koje poznajem od detinjstva i koji su igrali veliku ulogu u zajednici. Policija je došla dan kasnije i nije znala šta da radi. Mislim da je moja porodica znala da ću se vratiti zbog svoje bebe. Moj otac je igrao veliku ulogu, govoreći kako sam ja samo „blesava devojka koja ima bes”. Rekla sam policiji da želim da odem. Ne znam ni da li su to dokumentovali, ali je prijavljeno kada su ih roditelji mog prijatelja pozvali da pomognu. Prošlo je šest sati, a niko od policajaca nije znao šta da radi! Činilo se da nikada ranije nisu naišli na situaciju poput moje. Sve što sam stalno ponavljao bilo je „Želim svoju bebu i želim da odem. Jednostavno!!!”

Veza puna nasilja

"Završila sam u petogodišnjoj vezi obavijenoj porodičnim nasiljem. Nije mi bilo dozvoljeno da izađem, zlostavljana svaki dan, čak i tokom druge trudnoće. Rečeno mi je da sam ružna, kurva, niko. Gušili su me, tukli, davili maramom dok nisam izgubila svest. Tukli su me kablovima za fen, stavljali u hladne kupke, terali da perem veš golim rukama. Bila sam zatočena kod ovog počinioca bez zaštite policije, socijalnih radnika ili lekara. Napustila sam Vels sa svojom bebom i niko u Midlendsu nije se javio da proveri moje dobro. Moja porodica je trebalo da me nauči da pazim na počinioce, a ja sam jednostavno pala drugom u zagrljaj. Kada sam konačno pobegla iz ove veze, imala sam sina za odgajanje, u isto vreme kada sam se nosila sa petogodišnjim uhođenjem. Osećala sam da me ovo udavilo. Nakon nebrojenih prisustva sudu, nikada nije stavljen u zatvor. Osećajući se nefunkcionalno više od jedne decenije, odrican od moje porodice, nisam imao nikoga. Uvek sam tražila čoveka koji bi me zaštitio, ne shvatajući da treba da budem ja da zaštitim sebe i svoju decu. Imala sam 27 godina kada sam prvi put ponovo počeo da upoznajem sebe", rekla je ova nesrećna devojka.

(Kurir.rs/M.J)