Amerikanac prihvatio pravoslavlje i došao u Srbiju: "U SAD to ne bi prošlo, ali ovde je sve normalno"

Bejzil, Amerikanac koji je u Srbiju stigao pre nešto više od dve godine, danas živi život koji ni sam nije očekivao. Još u domovini prešao je u pravoslavnu veru, a sada u Beogradu sprema važan korak — uskoro počinje studije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, gde planira da se pripremi za službu sveštenika. O svom putu govorio je na Jutjub kanalu „Attic Life“, otvoreno i iskreno, baš kao da priča starim prijateljima.

Polgedajte u galeriji njegove fotografije:

„Amerika jeste zemlja mogućnosti, ali tamo sam sve češće imao osećaj da se nešto raspada. Ljudi misle da je tamo lakše živeti, ali stvarnost je mnogo tvrđa, pa čak i ekonomski“, objašnjava on.

Najviše ga je, kaže, gušila kultura preteranog individualizma.

„Svako živi u svom svetu, nema zajedništva, nema zajedničkih vrednosti. Čak i kada sam letos bio u poseti, atmosfera je bila napeta. Ljudi su nervozni, podeljeni zbog politike, ekonomije, svega.“

Dodaje da su Amerikanci izgubili sposobnost da saslušaju drugačije mišljenje:

„Nekad smo imali iste informacije, ali različite stavove. Danas se ne slažemo ni oko činjenica. I zato je lakše posvađati se nego razgovarati.“

„Srbi se posvađaju, ali ostanu prijatelji. To je velika stvar.“

Upitan da li Srbi bolje prihvataju drugačije mišljenje, odgovara da mnogo toga zavisi od osobe, ali da jedna stvar izdvaja naš mentalitet:

„Srbi imaju jaču zajedničku osnovu. Možda se posvađaju, ali razgovor se nastavi. U Americi, rasprava znači kraj odnosa. Ovde neslaganje ne prekida prijateljstvo.“

Za razliku između Srba i ljudi sa Zapada, kaže:

„Balkan pamti ratove i teške periode. Zapad živi udobnije i samim tim manje ceni ono što ima. Srbi bolje znaju da uživaju u lepim trenucima.“

Prvi utisci: „Ovde se sloboda oseća u vazduhu“

Bejzil kaže da je u Srbiji osetio vrstu slobode koju nikada nije iskusio u SAD-u.

„U Americi stalno slušate o slobodi, ali je ne osećate. Ovde ljudi zaista žive slobodno. Prođeš ulicom s pivom u ruci i nikoga nije briga. To u Americi ne postoji.“

Ipak, neke scene su ga šokirale:

„Vozač autobusa je samo skrenuo na trotoar da zaobiđe gužvu! U SAD-u bi taj čovek završio na sudu. Ovde je to samo — Beograd.“

Javni prevoz vidi kao „pomešan haos i šarm“, a srpsku hranu — kao privilegiju.

„Roštilj, sarma, punjena paprika… neverovatno. Jedino što Srbi moraju da poprave je tolerancija na ljutu hranu.“

„Slava me je fascinirala. To ne postoji nigde.“

Bejzil je gotovo svakodnevno u crkvi, uči srpski, ćirilicu i crkvenoslovenski jezik. Posti sredom i petkom, a kaže da ga najviše oduševljava običaj krsne slave.

„To je za mene bilo potpuno novo. Takav porodični običaj ne postoji ni u jednoj drugoj kulturi.“

Omiljna mesta u Beogradu i – tehno muzika

„Dorćol mi je odmah legao — kafići, barovi, energija. Knez Mihailova je idealna za šetnju, Senjak i Dedinje zbog mira. U Beogradu imate savršen balans gradske vreve i tišine.“

Otkriva i da je u Srbiji zavoleo tehno muziku.

„Klubovi su drugačiji, sporiji, opušteniji i mnogo više povezani sa zajedništvom. Ovde ideš u klub da se osećaš kao deo nečega.“

 Bonus video: Zašto su srpski stomatolozi privlačni strancima i gastarbajterima