"Mislili su da sam u komi i hteli da mi isključe aparate iako sam bio živ" Evo kako izgleda život na ivici između smrti i stvarnosti
Godinama je trpeo hroničan bol, beskrajnu dosadu i tiho molio da mu se život završi. A onda je, u jednom od najjezivijih trenutaka svog života, čuo medicinsko osoblje kako raspravlja o gašenju aparata koji su ga održavali u životu.
Džejk Hendel, danas 27-godišnjak, jedan je od retkih preživelih pacijenata sa izuzetno retkom moždanom bolešću ATPL i jedan od vrlo malog broja ljudi koji su se ikada oporavili od stanja koje se često pogrešno smatra komom.
Ovako je izgledao Džejkov oporavak:
Neobični simptomi
Godina je 2017. Džejk je tek oženjen, na vrhuncu forme, glavni izvršni kuvar koji živi brzo i intenzivno. A onda, počelo je da se dešava nešto čudno.
"Osećao sam se nekako čudno, gubio ravnotežu, zanosio autom“, priča ovaj mladić.
Glas mu je bio povišen, ponašanje drugačije.
"Sećam se da sam hodao hodnikom i morao da se pridržavam za zidove.“
Nakon dve nedelje pogoršanja, odlazi u hitnu. Tamo doktori slušaju govornu poruku koju je ostavio supruzi i ne prepoznaju glas.
Šest meseci života: dijagnoza koja se pamti zauvek
Džejk je primljen u bolnicu zbog sumnje na moždani udar. Međutim, narednog jutra, osam doktora ulazi u sobu sa sumornim izrazima.
"Rekli su mi: ‘Žao nam je, imate šest meseci života. Imate izuzetno retku bolest mozga.’“
Njihova predviđanja bila su neumoljiva:
prva dva meseca- gubitak hoda i tolerancije sedenja
tri i četiri -potpuna nepokretnost, gubitak govora, gutanja i hrane
peti mesec -koma
šesti - smrt
Sve se obistinilo. Do poslednje faze - kada je Džejk odlučio da prkosi statistici.
Zarobljen u telu: živi, svestan, a proglašen „moždano mrtvim“
Na respiratoru, sa sondom, bez mogućnosti kretanja, govora ili čak treptaja Džejk je iznutra ostao potpuno svestan.
I tada je shvatio kako ga vide.
„Medicinska sestra rekla je svojoj koleginici: ‘Ne brini, ne čuje te, ionako je moždano mrtav.’ U meni je sve vrisnulo: ‘Bože, oni misle da sam mrtav!’“
U potpunoj nepokretnosti, provodio je dane i mesece rešavajući matematičke zadatke u glavi, prisećajući se svakog detalja iz detinjstva i kontajući države i prestonice kako bi sačuvao razum.
„Ne gasite aparate“: trenutak u kojem se borio za život
Jednog dana čuo je razgovor koji ga je presekao.
"Tako nam je žao, neće dočekati Božić. Vreme je da razmislimo o gašenju aparata.’“
Iako je ranije molio da umre, pomisao da će napustiti svet zaključan u sopstvenom telu uplašila ga je više od svega.
"Vrištao sam u sebi: ‘Ne, nemojte! Ovde sam!’“
Preživeo je Božić. Nije umirao, ali ni napredovao pa je prebačen na drugi odsek.
Prijatelji iz noćne smene: sitnice koje su mu spasile psihu
Jedna sestra mu je svakog dana pričala šta joj se dogodilo potpuno nesvesna da je Džejk sve upijao.
Druga ga je dodirnula pesnicom po grudima i šapnula: „Sve će biti u redu.“
Za čoveka u paklu bola to su bile svetlosti spasa.
Džejk opisuje kako mu je čak i nokat boleo, kako mu je telo bilo „kao u kovčegu“, kako ga je najblaži povetarac pekao.
A onda iskustvo blizu smrti.
"Zvukovi su se stišavali, čuo sam samo brujanje. Bol je počeo da nestaje. Pomislio sam: ‘Ovo je to. Umirem.’“ Ali se probudio. Ponovo u bolu.
Čudo: prvi pokret
Jednog dana, dok su lekari obilazili pacijente, jedan od njih primeti pokret.
„Hej, vidite li ovo? On se pomerio.“
Kolege su tvrdile da je refleks, da je bilo šta više, nemoguće. Ali doktor je pokušao.
"Ako me čuješ, uradi to opet.“
Džejk je skupio svu snagu sveta kao da diže 500 kilograma sa grudi i pomerio se. Bio je to početak njegovog povratka. Lekari su ustanovili da je svestan. Učili su ga da komunicira jezikom i treptajima. Zatim je dobio tablu za slova.
Prva poruka koju je ispisao, posle meseci zarobljenosti: „Mogu da vas čujem.“
Trebalo mu je deset minuta da je sastavi ali to je bio njegov povratak u svet živih.
Novi život, nova misija
Džejk se zatim otisnuo na četvorogodišnji put oporavka. U decembru 2020. premešten je u 24-časovni centar za negu u Bostonu. Danas uči da hoda uz pomoć štapa.
Pokrenuo je i svoju kompaniju Ahoi, koju opisuje kao „Google Maps, Waze i Yelp za personalizovanu pristupačnost“. Nauka još ne zna zašto je baš on preživeo i oporavio se od bolesti od koje gotovo niko ne ustane.
„Istraživanja pokazuju da je čak 30% ljudi u komi verovatno zaključani u sebi i da u sebi viču, baš kao ja“, tvrdi Džejk
Njegova poruka svetu je jednostavna, bolna i važna:
"Ne odustajte od onih koji ne mogu da govore. Ponekad vas čuju više nego što mislite".
(Kurir.rs/TheSun)
