Istina o stradanju Srba koja ledi krv! O zločinima u Žutoj kući među prvima govorila Karla del Ponte: Film "Žetva“ prikazuje samo deo užasa

Igrani film "Žetva", snimljen prema romanu „Srpsko srce Johanovo“ autora Veselina Dželetovića, izazvao je veliku pažnju domaće javnosti.

Šta je "Žuta kuća"

Događaji vezani za „Žutu kuću“ ubrajaju se među najteže i najkontroverznije epizode nakon završetka sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine.

Prema dostupnim navodima, radilo se o organizovanoj trgovini ljudskim organima, gde su žrtve uglavnom bili oteti Srbi i drugi ne-Albanci, ali i pojedini Albanci koji su smatrani nelojalnima.

Oni su, prema svedočenjima, prebacivani u tajne pritvore na severu Albanije.

Ključna lokacija koja se pominje jeste „Žuta kuća“ – skromna kuća u selu Ribe, u blizini grada Burelja u Albaniji. Prema tvrdnjama iz istraga, ovaj objekat je služio kao privremeni centar za zatočene, gde su žrtve držane u teškim uslovima i podvrgavane medicinskim procedurama, pre nego što bi bile odvođene na druge lokacije.

Istrage i svedočenja

Za ove navode interesovali su se brojni međunarodni akteri, među kojima američki novinar Majkl Montgomeri, nekadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte i specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti.

Jedan od svedoka govorio je Montgomeriju o događajima iz septembra 1999. godine, navodeći da su zatvorenici transportovani do objekata u centralnoj Albaniji, u okolini Burelja.

Izveštaj Karle del Ponte iz 2008. godine

U "Žutoj kući" bilo je organizovano vađenje organa, koje Englezi cinično zovu organ harvesting (žetva), potvrdila je i nekadašnja glavna tužiteljka Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, Karla del Ponte u dokumentarnom romanu "Lov: Ja i ratni zločinci". Ona je u svom delu navela sledeće:

- Dobili smo informacije od istražitelja UNMIK-a da su u letnjim mesecima 1999. kosovski Albanci preko granice u severnu Albaniju kamionima prevezli od 100 do 300 otetih osoba. Ti zarobljenici su prvobitno zarobljeni u skladištima i drugim objektima, uključujući lokacije Kukeš i Tropoje.

Neke od mlađih zdravijih zarobljenika, koje su dobro hranili, a pregledali su ih lekari i nisu ih nikada tukli, prebacili su u druge objekte u Burelju i njegovoj okolini, uključujući i kolibu iza jedne žute kuće. Jedna soba u njoj, kako su ispričali novinari, bila je uređena kao priručna hirurška klinika i tamo su lekari zarobljenicima vadili unutrašnje organe.

Oni su potom krijumčareni preko aerodroma Rinas, blizu Tirane, da bi bili korišćeni za transplantaciju bogatim pacijentima u inostranim bolnicama.

Žrtve kojima bi izvadili samo jedan bubreg hirurzi bi zašili ranu i bile bi ponovo zatvarane, sve dok ih ne bi ubili zbog vađenja vitalnih organa.

Među zatvorenicima je navodno bilo žena sa Kosova, iz Albanije, Rusije i drugih slovenskih zemalja, a dva izvora tvrdila su da su pomagala u ukopavanju tela ubijenih oko žute kuće - napisala je Del Ponteova, dodajući da se krijumčarenje događalo uz znanje i aktivno učestvovanje oficira srednjeg i visokog ranga OVK-a.

Izveštaj Dika Martija

Svi ovi navodi, uz monstruoznije detalje zločina, stoje i u izveštaju istražitelja Dika Martija koji je sproveo istragu.

On je izjavio 2010. da je na osnovu velikog broja ispitanika utvrđeno da se radilo o dobroj organizovanoj trgovini organima i da su organi civila slati iz Albanije u inostranstvo.

Svaka trgovina vredela je više od 50.000 evra. U izveštaju Dika Martija navodi se da su žrtve kidnapovane na Kosovu i nasilno odvožene u Albaniju.

- Prema svedočenjima naših izvora, zatvorenici su održavani u životu, dobro su hranjeni i dozvoljavano im je da spavaju. Čuvari OVK su ih držali u ograničenim uslovima. Ako bi se pobunili, odmah bi usledile batine. Kako su nam ispričali, zarobljenici su prolazili kroz najmanje dve tranzitne lokacije ili stanice pre nego što su izručivani klinikama.

Te stanice su kontrolisali operativci OVK i Dreničke grupe na sledećim lokacijama: Bicaj - privatna kuća u malom selu, nedaleko od glavnog puta ka Peškopiju, Burelj - na periferiji su zatvorenici zaključavani u dva objekta, a tu je postojala i kuća u kojoj su se operativci odmarali, Ripe - dvospratno zdanje označeno kao "K kuća", ili "žuta kuća", Fuše Kruje - još jedna dvospratna kuća, izdvojena od glavnih puteva, koja je služila kao "bezbedno" mesto ne samo za OVK vojnike, već i za druge grupe za organizovani kriminal umešane u trgovinu drogom i ljudima - piše u Martijevom izveštaju.

Činjenice o dešavanjima na Kosovu i Metohiji

Srbi su kidnapovani na ulici, pod pretnjom izvođeni iz kuća, sa radnih mesta (bolnice, fabrike, kancelarije), iz vozova, autobusa i automobila.

• Nasilni nestanci počeli su aprila 1998. godine, a poslednji su prijavljeni u decembru 2000. godine.
• Pripadnici OVKčinili su zločine nad civilima, kao i ratne zločine protiv ranjenika, bolesnih i zarobljenika.
• U velikom broju slučajeva postojali su svedoci i identiteti izvršilaca, ali nije bilo značajnih rezultata u procesuiranju.
• Za nestanke i ubistva bio je odgovoran KFOR do formiranja jedinice UNMIK policije za nestala lica, ali potraga za nestalima nije sistematski sprovođena.
• Haški tribunal sprovodio je ekshumacije, ali je proces identifikacije bio otežan zbog ponovnog sahranjivanja i promene oznaka tela.

 Podaci

Prema podacima Udruženja nestalih i kidnapovanih na Kosovu i Metohiji:

• 980.000 ljudi raseljeno je od proleća 1998. do 12. juna 1999.
• 470 osoba, uključujući većinu Srba i 85 Albanaca, vodi se kao nestalo nakon rata
• navodno je postojalo osam tajnih logora na teritoriji Albanije tokom i nakon sukoba

 Video: Kadrovi iz filma "Žuta kuća"