BEČ - U zemljama srednje i istočne Europe, najviše novca za štednju bankama izdvajaju Austrijanci, čiji prosečni depoziti mesečno iznose 201 evro, a na začelju se nalaze građani Srbije sa prošečno 35 evra, pokazalo je istraživanje agencije IMAS .
Na drugom mestu su Slovaci s prosečnim iznosom štednje od 94 evra, Česi sa 76 evra, Hrvati koji mesečno prosečno uštede oko 60 evra, a slede Mađari (47 evra) i Rumuni (41 evra) i Srbi (35 evra). Prosečni ušteđeni iznosi povećali su se u odnosu na prošlu godinu u svim zemljama, osim u Slovačkoj i Mađarskoj, a i ovog puta prednjače Austrijanci s 13 evra većim prosecnim iznosom štednje.
Velika većina građana, njih 90 odsto, kao glavni motiv štednje navodi potrebu stvaranja finansijskog zaleđa u slučaju iznenadnih situacija, a potom i potrebe manje ili veće kupovine, odnosno renoviranja (29 odsto), i stvaranje zaliha za "stare dane" (24 odsto). Najveći broj ljudi odlučuje se na klasičnu štednju (41 odsto), a potom slede životna osiguranja, stambene štedionice, investicijski fondovi i dobrovoljno penziono osiguranje.
Muškarci su skloniji klasičnoj štednji od žena, dok se žene češće od muškaraca odlučuju za stambenu štednju i životna osiguranja. Takođe, istraživanje pokazuje da se kontinuirano smanjuje postotak građana koji ušteđeni novac drži u kući. Ove godine taj udeo iznosi 17odsto, za razliku od 25 odsto prošle, i 21odsto 2013. godine.
