Osamnaestog novembra, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je NATO i SAD da Rusija posmatra raketni štit "Prompt Global Strike" kao pretnju po nacionalnu bezbednost i da će uložiti ozbiljne napore kako bi ga neutralisao, piše Newsweek.rs. Nešto kasnije, predsedavajući ruskog Komiteta za odbranu i bezbednost Viktor Ozerov naveo je kako će Moskva povećati svoje ofanzivne sposobnosti radi obračunavanja sa raketnim štitom i istakao da ruski projektili vazduh-zemlja mogu da probiju američku odbranu u Evropi.U međuvremenu, ruske oružane snage postavile su raketne sisteme Bastion u Kalinjingradu - enklavi koja se graniči sa Poljskom i Litvanijom, odnosno članicama Alijanse. Ono što čudi, međutim, jeste činjenica da tokom predsedničke kampanje u SAD, u kojoj je bilo mnogo govora o NATO i baltičkim državama, raketni štit gotovo da nije ni pomenut. Razlozi za to su brojni. Pre svega, novoizabrani predsednik SAD istakao je kako želi da popravi odnose sa Moskvom, a raketni štit je možda i najosetljivija tačka neslaganja.Ogorčenost Rusije zbog NATO raketnog štita u Evropi vuče korene iz ekspanzije Alijanse ka istoku, odnosno ka ruskim granicama, čime je prekršen dogovor postignut na kraju Hladnog rata, odnosno pri raspadu Sovjetskog Saveza. Kako NATO već niz godina pokušava da se afirmiše u bivšim članicama SSSR, koje Moskva smatra za svoju legitimnu sferu interesa, oštra reakcija Rusije na raketni štit je i više nego očekivana.
Sa druge strane, u intervjuu za Njujork Tajms, Donald Tramp je rekao kako ne bi nužno priskočio u pomoć evropskim državama u slučaju ruske invazije. Na raj način, Tramp je sugerisao da Amerika neće pomagati udaljenim saveznicima ako ne postoji direktna pretnja po američki narod. Takav stav postavlja veliki znak pitanja iznad budućnosti ne samo NATO raketnog štita, već i intervencionističke politike SAD.Nakon Hladnog rata, gotovo sve administracije koje su prošle kroz Belu kuću, posmatrale su raketni štit kao važan adut odbrane protiv potencijalnog napada takozvanih revizionističkih režima kao što su u Iranu i Severnoj Koreji. Američki zvaničnici uveravali su Rusiju da su ovi sistemi usmereni protiv Teherena, a ne protiv Moskve. Ipak, Putin nikada nije poverovao u taj argument i uvek je tvrdio da sistem narušava rusko "strateško odvraćanje".
Osim sposobnosti raketnog štita, ono što Putina naročito brine jeste način na koji Evropljani percipiraju ovaj odbrambeni sistem. Kremlj strahuje da predstava o ruskoj moći može biti ozbiljno narušena ukoliko se stvori uticaj da raketni štit može zaustaviti nuklearne projektile.Usled toga, sigurno je da će Vladimir Putin u budućim razgovorima sa novoizabranim američkim predsednikom ponoviti svoj apel na obustavljanje postavljanja raketnog štita.Iako se ne može reći da li će Tramp obustaviti postavljanje raketnog štita, sigurno je da će ta mogućnost izazvati veliku zabrinutost na istočnom krilu Alijanse i da će dalje ohrabriti Rusiju. Ako raketni štit zaista bude otkazan, posledice po budućnost NATO mogu biti apokaliptične.Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:Sami svoji neprijatelji: Katedrala iz 12. veka propada usred kukuruznog polja kod Novog Bečeja (FOTO)Narodna Republika Nestalih: Kako Kina "legalizuje" otmice boraca za ljudska pravaKrvavi Kuran Sadama Huseina: Sveta knjiga ispisana krvlju diktatora (FOTO)Tužna sudbina poslednje evropske veštice: To je radila kako bi prehranila porodicuMožda upali: Ukrajina vratila u naoružanje mitraljez iz Prvog svetskog rata
