Svašta je preko glave prebacio Miroslav Đukić otkad je u junu preuzeo vođenje Partizana. Navijači su ga terali posle svakog neuspeha u domaćem prvenstvu, ali su mu i aplaudirali zbog ostvarenja dugogodišnjeg sna o plasmanu tima u prolećni deo evro-takmičenja.
Odmor s porodicom, nakon svega, bio je preko potreban i poslužiće mu da napuni baterije za nastavak sezone.
Da li su praznici doveli Đukiće za zajedničku porodičnu trpezu?
- Da, konačno smo se kao porodica okupili 27. decembra i bićemo zajedno do 4. januara. Došao nam je stariji sin sa suprugom i mlađi sin sa svojom devojkom. Inače, snaje su nam Ruskinja i Špankinja, pa ja volim da kažem kako mi Đukići vodimo Vučićevu politiku - i sa Istokom i sa Zapadom - nasmejao se trener Partizana u razgovoru za Kurir i nastavio da otkriva gotovo nepoznate detalje o članovima svoje porodice:
- Interesantno je da su nam obe snaje Elene, ali Ruskinju zovemo Lenučka.
Šta rade sinovi?
- Stariji, 27-godišnji sin radi u jednoj španskoj fudbalskoj agenciji koja se zove „Promosport“. On živi u Mančesteru, a drugi sin, koji ima 25 godina, isto radi u jednoj fudbalskoj agenciji pod imenom „Lider brok“. Mlađi sin je završio fakultet za biznis, a drugi pravni fakultet.
Da li su imali vašu podršku da se bave fudbalom na drugačiji način?
- Da... Kad je stariji sin rekao da mu je želja da postane menadžer igrača, rekao sam: „U redu, radi“. Međutim, nakon tri meseca bavljenja tim poslom rekao mi je: „Tata, bojim se da ovo nije posao za poštene ljude“.
Kako ste rešili to pitanje?
- Rekao sam: „Možeš, sine, biti pošten i raditi kao menadžer.“ Sve se može ako si sam pošten, jer ćeš onda naći mehanizme da radiš kako treba.
Koliko ste puta pomislili „šta mi je trebalo da dođem u Srbiju“?
- Da vam ispričam nešto... Vozim se jednom taksijem, za volanom sedi jedan stariji gospodin, nisam ni imao predstavu da me je prepoznao. U jednom momentu mi reče: „Dobro, gospodine Đukiću, šta vam je trebalo da se vratite u Srbiju?“ Ja se malo iznenadih pitanjem, pa mu iskreno rekoh šta mislim. Srbija mora krenuti napred, jer mi smo zdrava, normalna nacija, koja treba da povrati prave vrednosti. One žive u nama, samo moramo da se izborimo za njih. Veliki sam borac i optimista. Dok gledam film, pažnju mi drži ta moja želja da na kraju vidim kako dobro pobeđuje zlo. Tako je i u životu. Ubeđen sam da svojim ponašanjem i radom mogu doprineti da srpski fudbal bude bolji.
Dejan Petković - Foto: Dado Đilas; Nebojša Mandić; Zorana Jevtić
Prvi put javno IGRAČI NA SKENERU TRENERA
O Sumi...
- Suma je došao totalno nespreman, s mentalitetom igrača koji jednim potezom rešava meč. Međutim, kod nas ne može da živi od poteza, mora da radi. Ja na svetu vidim samo dvojicu koji ne moraju da trče. Jedan je Mesi, drugi je Ronaldo. Kada sam bio igrač, u mom timu je bio Bebeto. On da 20 golova, ali pretrči na utakmici kao golman. Onda se mi okupimo i kažemo: „Okej, mi ćemo trčati za Bebeta, jer nam već donosi pobede, premije...“ Ali u Partizanu ne vidim da mi Suma daje golove, tako da ne preostaje ništa nego da mu se kaže: „Suma, obuci kombinezon, ašov u ruke i ajde s nama zajedno da riljaš“.
O Tavambi...
- Dani su mi bili potrebni da mu objasnim kako je veoma važno za tim da se vrati nazad i igra odbranu. Ne, on je mislio da kao napadača njega treba drugi da čuvaju, a on će tako... Ne vredi, mora da se radi. Igrači u svojim glavama razmišljaju „neće valjda ovde lopta doći“. E, hoće! Baš tu će doći lopta i primićeš gol ako me ne poslušaš. Na Zapadu to rade od devete godine i navikli su. Kod nas je majstor onaj ko dva puta proturi loptu kroz noge. Ja sam kao uspeo nešto u fudbalu, a uspeo sam jer sam bio radnik. A kod nas se priča „on je samo radio, ne zna ništa kao som, samo radi“, a za druge koji nisu ništa uradili se kaže „to je bio majstor“.
O Pantiću...
- Pantić postaje ozbiljan igrač, ali mora da radi da bi dalje napredovao. U pripremi za utakmicu sa Jang bojsom gledam meč gde njihov desni bek gazi svojom stranom terena, gledam šta rade i ostali neverovatno spremni igrači. Shvatim da ne treba puštati snimak te utakmice, poplašiću moju ekipu, nađem drugi snimak gde dominira drugi tim nad njima, ali Pantiću objasnim koliko je važno da isprati svaku akciju desnog beka. I videli ste. Bez Tošića mi smo uspeli da pobedimo, jer smo se ponašali kao prava ekipa u kojoj je svako odradio svoj deo posla o kojem smo se dogovorili.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV SPORT! DA LI JE NA POMOLU „SAGA O ODLASKU BOAČIJA“?!
