Prihvat migranata u centrima širom Srbije dnevno nas košta najmanje 15.000 evra. Budući da se očekuje znatan porast broja izbeglica, ta suma će uskoro biti veća.
Ali ne, nije ovde reč o tome da li nas migranti koštaju previše. A suma od 15.000 evra dnevno za malu zemlju kao što je naša nije baš zanemarljiva. Ovde je, naime, reč o odnosu prema migrantima. Mnoge države su pale na tom ispitu.
Dva su primera. Prvi - krvavi prizori iz Makedonije obišli su svet i pokazali dokle ljudska brutalnost može da ide.
Drugi je primer Mađarske, punopravne članice EU, koja podiže zid i tako ruši i poslednju nadu migrantima da će se dokopati boljeg života.
A Srbija? Srbija čini koliko može da sa svojim skromnim resursima učini sve da se ti ljudi ovde ne osete odbačeno. Da li je to dovoljno? Sigurno da nije, ali je u poređenju sa Makedonijom i te kako velikodušno.
No, ni EU se na ovom ispitu nije baš pokazala u sjajnom svetlu. I zato se i dalje od nje očekuje da ozbiljnije shvati pitanje migranata i pruži veću i ozbiljniju pomoć jer pitanje migranata nije stvar samo država kroz koje oni prolaze i odlaze već čitavog sveta.
A nekako mi se čini da svet prisustvuje istorijskom događaju, a da toga nije ni svestan. Jer ovo što sada vidimo nije ništa drugo nego - nova velika seoba naroda.
