Najsigurnija mera zaštite od trihineloze je termička obrada mesa (kuvanjem ili pečenjem), pri kojoj treba da se postigne temperatura od najmanje 77 °C u toku 30 minuta u svim delovima mesa
Ovo oboljenje je rašireno u zemljama u kojima postoji običaj upotrebe mesa koje nije termički obrađeno (usoljeno, sušeno dimljeno), kao i suhomesnatih i kobasičarskih proizvoda. Naročito je često u zemljama istočne Evrope, u Rusiji i Severnoj Americi, odnosno kod Eskima.
U našoj zemlji oboljenje se najčešće javlja tokom zimskih meseci, nakon klanja svinja i tzv. “svinjskih daća”.Posle inkubacije koja traje do 30 dana, u tipičnim slučajevima mogu se razlikovati tri faze bolesti.
Intestinalna (crevna) faza počinje dva do tri dana nakon upotrebe zaraženog mesa. Bolesnik se žali na mučninu, gađenje, osećaj nadutosti, ima umerene bolove u trbuhu, ponekad povraća ili ima učestale, kašaste ili tečne stolice. U mnogim slučajevima ova faza bolesti izostaje.
Invazivna faza obeležena je pojavom tipičnih simptoma i znakova. Nastaje posle 7 do 15 dana i traje od dve do pet sedmica. Bolesnik se najpre žali na osećaj zategnutosti i bolove u mišićima, povišenu temperaturu (do 40 °C) koja traje više dana ili sedmica, na bolove u očnim jabučicama pri njihovim pokretima, koje zato izbegava (tzv. “ukočen pogled”), bolove pri žvakanju (pseudotrizmus), gutanju, disanju ili pokretima ekstremiteta.
Upečatljiva je pojava otoka lica, naročito očnih kapaka, praćena izrazitim konjunktivitisom ili konjunktivalnim krvarenjima. Postoji jedar, tvrd i bolan otok muskulature ekstremiteta, koji ograničava njihovu pokretljivost.
Faza rekonvalescencije nastaje posle mesec do dva dana nakon infestacije, uz postepeno nestajanje simptoma i znakova prethodne faze. Može da traje više sedmica ili meseci. Dugo nakon početka bolesti oboleli se žale na slabost ih ukočenost mišića, “reumatske” tegobe i slično.
Najsigurnija mera zaštite od trihineloze je termička obrada mesa (kuvanjem ili pečenjem), pri kojoj treba da se postigne temperatura od najmanje 77 °C u toku 30 minuta u svim delovima mesa.
Najvažnija mera kolektivne prevencije je pregled mesa, koji sprovodi nadležni veterinarska služba. U suzbijanju trihineloze kod ljudi veliki značaj ima sprečavanje zaražavanja domaćih svinja (deratizacija staja, tovilišta, klanica) i uklanjanje uginulih životinja van domašaja svinja i pacova.
Inače, osim domaćih i divljih svinja,od trihineloze oboljevaju pacovi, psi, lisice, vidre i kune, a u hladnim oblastima foke, polarne lisice i medvedi. Svinja se zarazi proždirući inficirane pacove, ili hraneći se otpacima zaraženog svinjskog mesa, pa je bolest retka u zemljama u kojima se svinje hrane korenastim krmivom.
