BEOGRAD - Od zapaljenskih bolesti creva u Evropi je obolelo oko 2,5 miliona ljudi, dok za Srbiju nema tačnih podataka, ali se pretpostavlja da je u našoj zemlji oko 8.000 obolelih, izjavio je danas predsednik Udruženja za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis (UKUKS) Ljiljan Đaković, povodom obeležavanja 19. maja, Svetskog dana borbe protiv zapaljenskih bolesti creva.
"Pretpostavlja se da u Srbiji da ima oko 8.000 obolelih, ali nemamo tačan broj jer nema registra pacijenata. Taj registar se malo sporije popunjava, ali mislim da će uskoro biti završen i da ćemo imati pravi uvid u stanje, broj obolelih, načine lečenja i potrebe za adekvatnim terapijama", rekao je Đaković.
Zapaljenske bolesti creva obuhvataju Kronovu bolest i ulcerozni kolitis, dva ozbiljna hronična zapaljenska obolenja digestivnog trakta, koje značajno utiču na kvalitet života obolelih, jer pored hroničnih zdravstvenih tegoba imaju probleme u privatnom životu, ali i u društvenim i profesionalnim odnosima.
"Obe bolesti su hronične, to su bolesti progresivnog toka koje, ukoliko se ne leče, mogu dovesti do invaliditeta i značajno narušavaju kvalitet života", rekla je gastroenterolog Kliničkog centra Vojvodina Tatjana Jocić.
Ulcerozni kolitis je, kako je objasnila, bolest koja zahvata samo sluzokožu debelog creva, dok je Kronova bolest specifičnija i zahvata kompletan digestivni trakt.
Prema rečima Ljiljana Đakovića, bolesti traju doživotno, nema im leka i veoma je važno što pre doći do dijagnoze, kako bi se pravovremeno počelo sa lečenjem.
Ističe i značaj psihološke podrške jer se oboleli zbog zdravstvenih problema povlače u sebe, upadaju u depresevna stanja i ne pomažu sebi.
"Udruženje je osnovano pre pet godina upravo kako bi oboleli našli mesto za razmenu inormacija, jer je jednostavnije pričati s nekim ko ima isti problem", kaže Đaković.
Zapaljenske bolesti creva su karakteristične za mlađu populaciju, između 15 i 35 godine, ali, kako istakao je Đaković, zabrinjava to što ima mnogo dece koja imaju zaopaljensku bolest.
On je naglasio da se oboleli od tih bolesti često sreću za nerazumevanjem poslodavaca.
"Veliki je problem da oboleli nađu posao, jer većina poslodavaca nema sluha za probleme koje imaju kao ni kolege sa kojima rade, koje moraju češće da odlaze na bolovanje, gube radni tempo... To nikome ne odgovara, a najveću štetu trpe oboleli jer se smatraju radno nesposobnim, a samim tim upadaju u jos veće depresije i osećaju se kao odbačeni iz ovog društva", rekao je Đaković.
Problemi obolelih su i nedovoljan pristup lečenju i dijagnostici, kao i slaba dostupnost novijih vrsta terapije.
"Pojedine lekove dobijamo na recept, ali se za neke druge plaća veliko učešće i ti lekovi koštaju između 50 i 100 evra mesečno", rekao je Đaković dodajući da prema zvaničnim podacima, svega pet odsto pacijenata ima pristup savremenoj biološkoj terapiji koja zaustavlja progresiju bolesti.
Jedan od onih čiji se život iz korena promenio kada mu je dijagnostikovan ulcerozni kolitis je Nišlija Ivan Jovanović, koji je 2003. godine, dok je bio studenu otkrio da boluje od te bolesti.
"Živeo sam u Studentskom domu i hranio se u mezni, što sam morao da promenim pa sam počeo da spremam sam hranu. Morao sam više da odmaram, da ispunjavam dnevne obaveze u drugačijem ritmu.. bolest vas primora na potpunu promenu bioritma", kaže Jovanović.
