AVRAM IZRAEL ZA KURIR: Krivim sebe što nisam sačuvao više života

BEOGRAD - Pre tačno 17 godina, 24. marta 1999, počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Tokom 78 dana stradalo je 2.500 ljudi, a napravljena je materijalna šteta od 30 milijardi dolara.Teško su razoreni infrastruktura, privreda, zdravstveni centri, spomenici kulture, medijske kuće... Danas, posle toliko godina od početka akcije „Milosrdni anđeo“, rane učesnika i porodica žrtava i dalje peku. Rane na telu, ali i one još strašnije - na duši. Mnogima na pomen tih teških vremena još odjekuju reči Avrama Izraela: „Pažnja, pažnja! Vazdušna opasnost za Beograd.“Bes i očaj- Sa setom i gorčinom pričam sam sa sobom i s ljutnjom konstatujem da bi danas mala Milica Rakić bila devojka... Krivim sebe što tih ratnih dana nisam više i jače „terao“ građane da idu u skloništa, što se nisam jače odupirao pevanju na mostovima i trgovima, što nisam glasnije i upornije kazivao da je život jedino što imamo! - priča za Kurir Avram Izrael, tadašnji načelnik Centra za obaveštavanje javnosti i jedan od simbola prestonice.Izrael kaže da mu je i posle 17 godina teško da razume cenzore Studija B, koji su pokušavali da ukinu pravo građana „na zaštitu života“.- Ne mogu da se ne setim da sam tog 24. marta u 20 časova dobio strašnu obavezu da na kraju 20. veka, prvi put posle Drugog svetskog rata, oglasim vazdušnu opasnost za Beograd! Osećaj besa, očaja i ljutnje i danas me obuzima pri sećanju na taj trenutak - kaže Avram, koji se i dalje seća zahvalnosti Beograđana:Kratko pamćenje- Danas, s jedne strane, imamo ljudsko sećanje porodica poginulih boraca i građana, vojnika i nas učesnika rata, s druge strane to je protokolarno sećanje, koje dominira. A dobro pamtim i kako su odličja, činovi i stanovi deljeni nemilice, ali je od bilo kakvih priznanja izopšten Gradski centar za obaveštavanje. Kratko pamćenje, potreba ili nužda? - pita se Izrael.KATASTROFALNI BILANS / GINULI SU NEDUŽNI SRPSKI CIVILI

Prve bombe padaju

Te srede 24. marta 1999. NATO avioni poleteli su iz baze u Italiji bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Već oko 20 časova prve rakete pale su na Kosovo i Metohiju, kasarne u Kraljevu i Mladenovcu, Straževicu i vojni aerodrom Batajnica, a jugoslovenska vlada proglasila je ratno stanje.

Oboren F-117 kod Buđanovaca

Avion američkog ratnog vazduhoplovstva „lokid F-117A“ („noćni jastreb“) oboren je četvrtog dana NATO bombardovanja, a oborio ga je 3. divizion 250. raketne PVO brigade VJ, kojim je komandovao pukovnik Zoltan Dani. Avion se srušio u ataru sremskog sela Buđanovci kod Rume, a ovo je prvi i jedini slučaj obaranja stelt aviona.

Pogođen voz u klisuri

Međunarodni putnički voz broj 393 gađan je sa dva projektila 12. aprila dok je prelazio Železnički most preko Južne Morave u Grdeličkoj klisuri. Tada je identifikovano 15 poginulih civila, među kojima je bilo i dece. Međutim, tačan broj ni 17 godina kasnije nije utvrđen.

Smrt Milice Rakić

U večernjim satima 17. aprila u Batajnici od šrapnela eksplodiranog projektila poginula je trogodišnja Milica Rakić (1996). Geler je uleteo u kupatilo i pogodio devojčicu u glavu dok je sedela na noši. Njena smrt je postala simbol stradanja i patnji dece Jugoslavije. Spomenik s Miličinim likom postavljen je u parku Tašmajdan.

Pogibija radnika RTS

Za vreme bombardovanja zgrade RTS život je izgubilo 16 radnika, još 16 je povređeno, a tela Dragorada Dragojevića i Siniše Medića nikad nisu pronađena. Bivši direktor RTS Dragoljub Milanović osuđen je na 10 godina zatvora jer nije naredio evakuaciju, a postojale su indicije da je rukovodstvo znalo da će biti bombardovani.

Kasetnim bombama na Niš

Kasetnim bombama 7. maja zasuti su centar Niša i Gradska bolnica, čitav prostor između dva nišavska mosta, pijace i međugradske autobuske stanice. Poginulo je 15 civila, među kojima i 26-godišnja trudnica, dok je 18 ljudi povređeno. Sirene za vazdušnu opasnost u Nišu ukupno su se oglasile 129 puta.