BEOGRAD - Potpredsednik Maršalovog fonda Ivan Vejvoda ocenio je za RTVda presuda Radovanu Karadžiću u Haškom tribunalu ne može imati ozbiljnije posedice po stabilnost u regionu Zapadnog Balkana. On je u emisiji "Pravi ugao" RTV-a kazao i da su trzavice i poruke koje su se mogle čuti nakon ove presude posledica izbornih procesa koje se dešavaju u zemljama regiona u kojima su "političari skloni podizanju tenzija zarad osvajanja galsova".
Suđenje Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom jedno je od ključnih posle suđenja Slobodanu Miloševiću. Ipak, ovaj region region se smiruje i postoji saradnja u mnogim oblastima. A povremene trzavice su više posledica izbronih kampanja u regionu kad političari podižu tenziju da bi privukli glasove", rekao je on, navdeći da u tom kontekstu vidi i najavu nove tužbe iz Bosne i Herecegovine protiv Srbije.
Upitan da li ipak takve trzavice ukazuju da je postojeća "oaza mira", kako je sam nazvao ovaj region u kontekstu globalnih terorističkih napada i pretnji, samo privid, Vejvoda je rekao da su takve trzavice i incidente izjave ipak pojedinačne.
Presuda Karadžiću, po njegovom mišljenju, ne može biti povod ni za prekrajanje Dejtonskog sporazuma."Mislim da Dejton u osnovi ne može da se menja, uprkos raznim glasovima da nije funkcionalan i da ga treba menjati. Treba menjati način funkcionisanja BiH. I Srbija i Hrvatska tu imaju ključnu ulogu da pomognu u smirivanju strasti i da doprinesu da BiH ide napred", kazao je on.
Dodaje da ukidanje nadležnosti Republike Srpske, u tom pogledu, "ne dolazi u obzir", "jer ima i drugih država u Evropi koje imaju dva entiteta, kao na primer Belgija, što je primer da to može da funkcioniše".
"Dejton nije izvađen iz vazduha, već iz istorije BiH, koja je uvek funkcionisla na principu podeljene vlasti. To nisu izmislili pravnici Stejt dipartmenta. I Bosna se ipak puževim korakom kreće ka EU, ali tu je i ekonomska situacija otežavajuća okolnost, kao i svima nama", naveo je on.
Odgovarajući na pitanje u kojoj meri na bezbednsot u regionu može da utiče to što je i sama EU uzdrmana aktuelnom izbegličkom krizom i terorističkim napadima, Vejvoda je ocenio da to izaziva zabrinutost, ali da to znači i da kao država moramo da znamo šta želimo i radimo na tome da budemo uređena država i imamo demokratske ustanove koje služe građanima, za šta, kaže, svakako imamo pomoć EU.
"EU u koju mi uđemo neće biti ista kao sad, ali za nas je važno da EU nije odustala od proširenja na Balkan", istakao je.
On je oceni da Srbiji ide u prilog i to što se od početka izbegličke krize pokazala "prakitčno članicom EU, pokazujući da bez nas nema rešenja te krize".
"Veoma bi bilo važno za Srbiju da i članstva učestvuje u spoljnoj i bezbednosnoj politici EU", smatra on.Vejvoda veruje da će i pitanje članstva u NATO jednog dana morati da se postavi, ali da su evrointegracije ipak prve na dnevnom redu.
"Srbija je nakon 2000. godine tražila i postavila pitanje članstva u NATO, ali je Vlada Vojislava Koštunice izdejstvovala klauzulu o neutralnosti. Sad imamo najviši nivo odnosa sa NATO i u narednom peridou treba videti šta je oportuno u jednom trenutku. Smatram da će to ipak da se dogodi jednog dana", rekao je on.
Dodao je da se to neće desiti zbog pritisaka spolja, jer smatra da oni i ne postoje u tom pogledu, niti da je to uslov za članstvo u EU.
"Činjeniac je da je naša saradnja sa NATO danas deset puta veća nego sa bilo kim drugim na svetu", kazao je on.
Vejvoda smatra i da poruke pojedinih evropskih parlamentarca da je priznanje Kosova uslov za ulazak Srbije u Uniju, predstavljaju pojedinačne stavove i da to pitanje nije na dnevnom redu, već da je to normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
"Čak i uz nepriznavanje nama je u interesu da normalizujemo te odnose. I tu dve strane treba da pokažu dobru volju u primeni Briselskog sporazuma. Čini se da je srpska strana tu pokazala veću inicijativnost. Ali, niko neće izbeći, ni mi ni Priština implementaciju, jer to pokazuje da li je neko spreman ili ne da prigrli evropske vrednosti", ukazao je on.
Vejvoda je ocenio da teroristički napadi u Evropi, ali i u drugim delovima sveta upozoravaju da je situacija veoma dramatična na svetskom nivou, zbog čega se u nekim analizama govori o "trećem svetskom ratu".
"Očigledno je da se teroristički napadi dešavaju na raznim mestima u raznim delovima sveta i da dobrio organizovani i sistematski pripremani. I svet zaista mora da počne da sarađuje i koorodinira obaveštajne aktivnosti, a da istvremeno to ne ide na uštrb sloboda građana", smatra on.
Komentarišući svoju oapsku da je Srbija u tom pogledu svojevrsna oaza mira, on je kazao da je to trenutno tako verovatno zbog toga što ovde posle ratova iz 90-ih godina nema volje za sukobima. Međutim, kako je ukazao, i ovo područje može da bude podložno takvim napadima, zbog čega država mora da se organizuje.On je ocenio i da se u svetu dešavaju taktonske promene, koje ukazuju i na promašaje zapadne, odnosno američke politike na Bliskom istoku.
"Situacija mora da se reši u samoj Siriji. Dogovor Turske i EU tu ima samo sekundaran značaj. SAD tu ključnu ulogu, pre svega kad je reč o podeli obaveštajnih podataka. Iako se u ovoj krizi pokazuju sve manjkavosti Evrope, verujem da će Evropa preživeti. Problem je to što je Angela Merkel jedini jasan lider u toj stvari i što, kad se okrene, ne vidi nikog iza sebe", rekao je on.
Na opasku da iz Srbije dolazi snažna podrška Angeli Merkel, Vejvoda je kazao da ga to ne iznenađuje, jer je Srbija pobrala pohvale za delovanje u izbegličkoj krizi.
"Na država i vlada su dobro reagovali na izbegličku krizu. I radili su sve suprotno od onog što je govorio i radio mađarski premijer", dodao je.
Upitan da li je dilema NATO ili Rusija realna, on je ukazao da sve ozbilje zemlje gledaju da imaju dobre odnose sa svima, navodeći tak da su Grčka, Bugarska i Rumunija i u NATO-u i da imaju dobre odnose sa Rusijom.
"Tu nema protivrečnosti. Mi jesmo doživeli strašne stvari za vreme bombardovanja, ali moramo da gledamo u budućnost. I Fancuska i Nemačka su se pomirile posle strašnih krvoprolića", podsetio je.
Komentarišući američku predsedničku kampanju, Vejvoda je ocenio da se zbog javnih nastupa kandidata Donalda Trampa dešavaju velike promene u američkoj Republikanskoj stranci. Smatra da će Tramp ipak uspeti da uđe u predsendičku trku sa Hilari Klinton, ali da će u toj kampnji presuditi udruživanje glasova protiv Trampa.
Upitan da li je moguće da on bude šef diplomatije Srbije posle predstojećih izbora, o čemu se spekuliše u medijima, Vejvoda je kazao da ga u tom pogledu niko ništa nije pitao, te da o tome i ne razmišlja."Ako me neko bude pitao, onda ću o tome razmišljati", rekao je on.
