Otac je tukao do nesvesti, a ona je danas kraljica Australije! Jelena Dokić osvojila prestižnu nagradu i pobedila legendu po kojoj nagrada nosi ime!
Dodajte Kurir u vaš Google izborNekada četvrta teniserka sveta i devojka čiji je životna priča potresla region i svet, Jelena Dokić, ubeležila je još jednu pobedu! Ona je 16. avgusta na 66. dodeli australijskih televizijskih nagrada "TV Week Logie Awards" za 2026. godinu, osvojila prestižnu nagradu za najpopularnijeg sportskog voditelja/prezentera.
Ova nagrada zvanično nosi naziv "Bruce McAvaney Award" - u čast žive legende australijskog sportskog novinarstva Brusa Mekavanija, a ono što je posebno zanimljivo je da, Jelena ne samo da je odnela ovo priznanje za svoj rad na mreži Nine, prateći grend slem turnire poput Australijan opena, Vimbldona i Rolan Garosa, već je u glasanju prestigla i samog Mekavanija, koji je takođe bio nominovan!
Jelena se trenutno nalazi u Evropi, pa je pobednički govor održala putem video-poruke. Kako je sama priznala, nije očekivala da će upravo njeno ime biti pročitano kao pobedničko.
U svom stilu, skromno i sa puno poštovanja, obratila se direktno legendarnom voditelju:
"Samo želim da kažem, Bruse, svi se ugledamo na tebe i neizmerna si nam inspiracija u svemu što radiš", poručila je Jelena pred punom dvoranom u Sidneju.
Pored legendarnog komentatora Brusa Mekavanija, u konkurenciji su bili i bivši australijski teniser i sadašnji TV analitičar Riki Ponting, kao i Danika Mjson, Edi MekGvajr i Džejms Brejsi.
Ipak, publika je glasala za Dokić, koja je poslednjih godina od bivše teniske zvezde izrasla u jednu od najomiljenijih sportskih televizijskih ličnosti u Australiji.
Upravo je njena sposobnost da govori o tenisu iz perspektive nekadašnje vrhunske igračice, ali i da sa velikom empatijom razgovara o sportistima i njihovim životnim pričama, učinila da postane veoma cenjena među australijskim gledaocima.
Australijski mediji posebno su istakli reakciju javnosti nakon njenog trijumfa. Društvene mreže preplavili su komentari da je Dokić potpuno zasluženo dobila priznanje, uz brojne poruke podrške i pohvale na račun njenog televizijskog rada.
Od teniskog čuda do miljenice Australije
Jelena Dokić inače je rođena u Osijeku, a njena porodica je tokom ratova napustila tadašnju Jugoslaviju i preselila se u Australiju. Kao tinejdžerka napravila je neverovatan prodor u svetski tenis, a 2002. godine stigla je čak do četvrtog mesta na WTA listi.
Njena karijera, međutim, bila je daleko više od sportskog uspeha. Iza velikih pobeda krila se izuzetno teška životna priča, uključujući porodično nasilje, odrastanje u teškim uslovima i probleme sa mentalnim zdravljem.
Dokić je godinama ćutala o onome što je preživela, da bi kasnije odlučila da svoju priču ispriča javno. Njena autobiografija "Unbreakable", a potom i istoimeni dokumentarni film, ostali su svedoci trauma i iskustva koji su je oblikovali.
I upravo je taj dokumentarac prošle godine doneo Dokić prvu Logi nagradu. "Unbreakable: The Jelena Dokic Story" proglašen je najboljim dokumentarnim/faktičkim programom na Logijima 2025. godine.
Tada je Dokić održala emotivan govor i naglasila da priznanje ne vidi samo kao ličnu pobedu, već kao pobedu žrtava i preživelih nasilja i ljudi koji se bore sa problemima mentalnog zdravlja.
Teniserka je cesto govorila o problemima sa ocem Damirom i posledicama toga što je cesto bila maltretirana i zlostavljana od strane njega.
"Tukao me do nesvesti"
- Zlostavljanje od strane mog oca bilo je prilično ekstremno, do te mere da sam jednom, sa 17 godina, bila toliko snažno udarana u glavu da sam ostala bez svesti. A već sam bila brutalno pretučena sa devet ili 10 godina. Zlostavljanje je počelo kada sam imala šest godina - ispričala je Jelena.
Prisetila se jednog od najtežih trenutaka u životu koji se dogodio nakon što je izgubila u polufinalu Vimbldona 2000. godine.
- Nakon poraza,otac mi nije dozvolio da se vratim u hotelsku sobu, smatrajući me neuspehom. Tada sam shvatila da šta god da uradim, nikada neće biti dovoljno dobro za njega.
Upitana da li veruje da ju je otac ipak voleo.
- Ne, pomirila sam se zapravo sa tim da me ne voli i da me nikada nije ni voleo. Čvrsto verujem da ne možete to da radite nekome, posebno detetu, ako ga volite - rekla je Jelena i dodala:
- Pokušala sam da se pomirim sa ocem dva ili tri puta. Nije bilo moguće. Teško je kada neko ne oseća ni malo žaljenja ili kajanja. Zapravo, rekao je da bi sve ponovio.
Damir je preminuo u maju 2025. godine, a Jelena nije otišla na sahranu.
- Ne, nisam. Nisam osećala potrebu da idem. To je bila odluka koju sam donela u tom trenutku i to je bio samo moj izbor. Ne mrzim ga, ali ne moram ni da mu oprostim. Njegova smrt za mene predstavlja kraj jednog poglavlja u mom životu. Jednostavno je tako - pričala je ranije Jelena.