NEVENA BRIDŽEN ZA KURIR Zamislite situaciju u kojoj primate platu, a niste na sceni! Govori o susretu sa Borisom Džonsonom!

Nevena Bridžen, koja živi na relaciji London-Beograd, najmlađi je solista Opere Narodnog pozorišta, ali za nju nema posla u matičnoj kući.

Nevena u intervjuu za Kurir otkriva ko je krivac što publika ne može da je vidi na sceni, ali govori o životu u Velikoj Britaniji i susretu s britanskim premijerom Borisom Džonsonom.

Pevali ste za Dan državnosti u Ambasadi u Londonu. Zašto vas nismo videli na koncertima na Trgu i Savapromenadi? - Četri meseca nakon rođenja mog deteta, ambasadorka Joksimović u Londonu me je pozvala da nastupim kao gost i obeležim Dan državnosti Srbije. Uvek se odazovem pozivima kada god mogu i nastojim da doprinesem, kako svojim kontaktima tako i svojim operskim radom, unapređenju kulturne diplomatije.

U junu ove godine vratila sam se s porodiljskog bolovanja u Narodno pozorište. Zakonska obaveza Jasmine Trumbetaš kao direktora je bila da me uvrsti u radni program onog trenutka kada je dobila obaveštenje i potpisala zvaničan dokument moga povratka na posao. Međutim, nije me uvrstila ni u jednu predstavu u sezoni do kraja godine. U to spadaju i koncerti poput ovog na Trgu, kao i gala koncert Opera na vodi. Do sada sam uvek učestvovala na svim svečanostima svoje matične kuće.

Dok sam ja poštovana svuda u svetu i moj intervju izlazi na naslovnoj strani britanskog Tajmsa, nailazim na veoma loš odnos svoje matične kuće prema meni i trenutno razmatram pravnu akciju kako bih zaštitila svoje pravo na rad. Direkcija opere, iako zakonski zna da mora da me stavi na scenu da pevam, onemogućava mi da pevam za publiku koja želi da me vidi.

Direktor Opere mora da ima strateški plan za razvoj, a ne da se bavi uništavanjem pevačkih karijera. Zamislite situaciju u kojoj primate platu a ne daju vam da stanete na scenu da koristite svoj glas, svoj talenat?

Zašto za vas nema posla? - Po zakonu, direktor Opere mora da uposli ljude koji su stalni članovi ansambla, u kategoriji u kojoj pevaju. U mom slučaju, to je prva kategorija. Pa tek onda, ako neko fali ili ako je neko od nas sprečen, da dovede i plati ljude koji nisu stalni članovi ansambla. Ali za to mora da postoji razlog veći od privatnih jer direktor ne raspolaže privatnim parama već parama poreznika građana Srbije. Sve dok država gubi pare na ovakav način, nema napretka u kulturi. U svetu je opera ozbiljan biznis, gde je sve do detalja planirano unapred za dve naredne godine.

Kada ćemo vas ponovo gledati na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu? - Srpska publika će me gledati, čak i ako budem morala da preduzmem pravne mere da mi se omogući ustavno pravo na rad. Sada smo došli u situaciju da sam se vratila na radno mesto i da mi ne daju da zakažem ni probe ni da radim na svom repertoaru, posle godinu dana odsustva radi nege deteta. Kako onda da žene doprinose natalitetu i rađaju decu, kada se ovako tretiraju po povratku na radno mesto?

To je klasičan vid mobinga, ugrožavanja profesionalnog razvoja i stopiranje karijere. Ne znam šta je trebalo da uradim, možda da naslovnu stranu Tajmsa, na kojoj sam nedavno izašla u Britaniji, postavim u direkciju Opere da me ne zaborave dok sam na materinskom odsustvu?

Sve u svemu, to je veoma loša poruka povratnicima u zemlju i mlađoj generaciji pevača, jer se iz direkcije Opere poručuje - idite, odavde za vas nema mesta. A kako mi je rečeno, politika Vlade Republike Srbije je takva da baš žele da mladi profesionalci koji su školovani u svetu budu deo ove zemlje.

Nedavno ste u pratnji supruga Endrua Bridžena bili gosti premijera Džonsona. O čemu ste razgovarali? - Moj suprug i premijer su dobri prijatelji. Boris je bio jedan od prvih britanskih političara s kojim me je upoznao još u vreme kada je Džonson bio ministar spoljnih poslova Britanije. Boris je definitivno prijatelj Srbije i rekao mi je da o predsedniku Vučiću misli kao o prijatelju i da ga poštuje. To je veoma važno za odnose dve zemlje, naročito posle bregzita. Mislim da će se s Borisom Džonsonom kao premijerom Britanije bilateralni odnosi Srbije i Britanije značajno unaprediti, a svakako da tome doprinosi i poslanička grupa prijateljstva Srbije i Britanije, kojom u Britanskom parlamentu predsedava moj suprug Endru. Ono što moj suprug govori često je da Srbija treba da postane vidljiva i interesantna za Britaniju kao trgovinski i politički partner.

Šta vam je Džonson govorio o Beogradu i Srbiji? - Boris voli Beograd, voli Srbiju. Tokom naših razgovora mi je otkrio da voli srpski duh, snagu i karakter. To je lepo čuti, pogotovo njegove sjajne opservacije o Beogradu, iz koga je izveštavao tokom bombardovanja 1999. Malo je poznato da je on jedan od retkih koji je javno osuđivao bombardovanje naše zemlje. Ispričao mi je da ga je bombardovanje zateklo u Beogradu, u "Hajatu", i da je bio svedok srpske hrabrosti i gledao ljude kako se okupljaju po ulicama i stoje na mostovima sa metama od papira. Obećao mi je da će doći na neku od mojih predstava.

Kakvi su vaši planovi na polju muzike? - Nedavno sam u "Air Edel" studiju u Londonu snimila modernu opersku verziju kompozicije "Adagio", koju je producirao Rupert Kros, s kojim sam studirala na Gildholu (GSMD), a koji danas radi sa svetskim umetnicima poput Kanjea Vesta. Tekst sam radila ja, a spot je u finalnoj pripremi. Singl je izašao u svim digitalnim prodavnicama Spotifaj, Ajtjuns i na Jutjubu. Očekuje se uskoro moje premijerno gostovanje na tu temu na BBC radiju.

Patriota

SINU SMO DALI IME PERUN I KRSTILI GA U SRBIJI

Nasledniku ste dali staro srpsko ime, a i krstili ste ga u Srbiji? - Želela sam da, pored anglosaksonskog imena, detetu dam i pravoslavno ime, tako da smo se, posle dugih i napornih pregovora, odlučili za Blejk-Perun. Perun je staroslovenski bog groma i vatre, ali i ime moga dede Peruna Perunovića, čuvenog guslara koji je predvodio vojsku pri povlačenju kroz Albaniju u Prvom svetskom ratu i dizao ljudima moral svojim pevanjem i sviranjem. Blejka-Peruna krstili smo na njegov prvi rođendan u Beogradu u pravoslavnoj crkvi u krugu porodice i prijatelja i na to sam posebno ponosna.

Kurir/ Ljubomir Radanov, Foto: Stefani Kornfild