Kola su na ivici provalije

Poskupljenja svega i svačega ima jednu pozitivnu stranu. Ne verujete? Pa uspela su da nateraju i one koji su direktno odgovorni za njih da primete da je nešto trulo u državi Srbiji. Cene koje su se otele kontroli naterale su čak i domaće političare da kukumaču više nego običan narod. Sirotinja se odavno pomirila s tim da osim hleba i poneke sitnice ne može sebi ništa više da priušti. Mnogi izbegavaju da idu u radnju jer za šta god da se uhvate strepe da u novčaniku neće imati dovoljno para. Rekoše i da su za povećanje cene javnog prevoza u Beogradu krivi gubici GSP. Bojim se da će biti još veći. Ne bi bilo loše da provere koliko će manje povlastica prodati u oktobru u odnosu na septembar. Mnogo su se pojedinci zaigrali, da ne vide da se od onog ko nema ništa ne može ništa ni uzeti. Ali zato domaćim budžovanima i te kako ima. Zato njih i boli što su cene porasle, da su i oni jadni morali da ih osete. Nisu oni navikli ičega da se odriču. Sad kad su sve kase ispraznili, možda i shvate šta znači prazan sirotinjski džep. Možda im konačno dođe iz dupeta u glavu šta su oni i njihovi prethodnici radili. Možda shvate da je krajnje vreme da malo pretrkeljišu rad bivših kolega. Nije zgoreg da vide da im se nije slučajno potkrala neka greška u radu. Možda bi se mogla ispraviti, a neki „zaslužni“ propisno kazniti. Narodu je dosta da ga jašu i Kurta i Murta. Očekuje sirotinja da javašluk već jednom prestane i da se vlastodršci dozovu pameti, dok kola nisu nepovratno završila u provaliji. Bezdan sve više zjapi, a narodu je još samo anarhija ostala kao rešenje za sve probleme.