KRIMINALCIMA ODZVONILO! ONI ODU, A NJIHOV DNK OSTAJE DA LEBDI U VAZDUHU: Ni rukavice ni očišćeno mesto zločina neće pomoći!
- Forenzičari razvijaju metodu za prikupljanje DNK iz vazduha, što bi moglo da pomogne i kada nema otisaka ili drugih vidljivih tragova. Stručnjaci ipak upozoravaju da je tehnologija još ograničena i da se mora tumačiti oprezno.
- Studija je pokazala da je DNK pronađena u vazduhu 30 minuta nakon simulirane provale, ali su rezultati dve laboratorije bili različiti - 82 odsto i 36 odsto. Zato se ova metoda zasad smatra dopunskim tragom, ne samostalnim dokazom.
Ni rukavice, ni očišćene površine, ni odsustvo otisaka možda više neće biti dovoljni da se prikrije trag za sobom! Forenzičari razvijaju novu metodu koja omogućava prikupljanje DNK iz vazduha, a ona bi u budućnosti mogla da pomogne u otkrivanju počinilaca čak i kada nisu ostavili uobičajene tragove na mestu zločina. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ova tehnologija još ima ozbiljna ograničenja.
Provalnici koji misle da su na mestu zločina ostali nevidljivi mogli bi da se suoče sa novim problemom, tragovima koje ne mogu ni da vide. Dok su se nekada istrage uglavnom oslanjale na otiske prstiju, tragove obuće, vlakna sa odeće i biološki materijal pronađen na predmetima, nauka sada otvara mogućnost da istražiteljima važan trag bude i DNK koji lebdi u vazduhu.
Ljudsko telo neprestano oslobađa mikroskopske biološke čestice, a deo njih može da dospe u vazduh i zadrži se u prostoru. Ako se takav materijal prikupi odgovarajućom opremom, u laboratoriji je moguće pokušati izdvajanje genetskog materijala i utvrditi da li on sadrži dovoljno informacija za dobijanje DNK profila.
Koliko bi ova metoda mogla da promeni savremenu kriminalistiku, za Kurir objašnjava kriminolog Jasna Janković, koja upozorava da je reč o obećavajućoj tehnologiji, ali i da se njeni rezultati moraju tumačiti veoma oprezno.
- Čovek stalno ostavlja za sobom mikroskopske biološke tragove. Oni mogu poticati od ćelija kože, pljuvačke, sitnih kapljica koje nastaju govorom i disanjem, kao i drugih čestica koje se oslobađaju sa tela i odeće. Deo tih čestica dospeva u vazduh, gde može da lebdi određeno vreme. Ako se vazduh prikupi odgovarajućim uređajem, čestice mogu da se zadrže na filteru ili drugom medijumu, a zatim se u laboratoriji iz njih pokušava izdvojiti DNK - objašnjava Janković.
DNK može da ostane i kada nema otisaka
Postupak podrazumeva uzorkovanje vazduha, izdvajanje genetskog materijala, laboratorijsku analizu i poređenje dobijenog DNK profila sa referentnim uzorkom poznate osobe ili profilima koji se zakonito nalaze u odgovarajućoj bazi podataka.
Najveća prednost ove metode je to što bi mogla da pomogne istražiteljima čak i kada na predmetima koje je osumnjičeni dodirivao nema upotrebljivih tragova.
- To bi moglo da bude posebno korisno u slučajevima kada osumnjičeni nije ostavio upotrebljive tragove na površinama, kada je prostor očišćen nakon izvršenja dela ili kada treba rekonstruisati ko je boravio u određenoj prostoriji. Dodatna vrednost može se dobiti kada se DNK iz vazduha kombinuje sa tragovima iz prašine, sa odeće, predmeta ili drugih mesta - navodi kriminolog.
Međutim, to ne znači da će svaki uzorak vazduha omogućiti identifikaciju osobe, niti da će pronalazak DNK automatski otkriti počinioca.
Koliko je metoda obećavajuća, ali i koliko je još daleko od potpune pouzdanosti, pokazuje istraživanje objavljeno 2026. godine u časopisu Forensic Science International: Genetics.
Istraživači su ispitivali DNK iz vazduha, prašine i sa površina u 22 domaćinstva, analizirajući ukupno 391 uzorak. U okviru studije simulirane su kratkotrajne provale, a prikupljeni materijal obrađivale su dve laboratorije.
Kako je objasnila naša sagovornica, DNK osobe koja je simulirala ulazak u prostor pronađena je u uzorcima vazduha prikupljenim 30 minuta nakon simulirane provale. Ipak, rezultati su se značajno razlikovali: jedna laboratorija detektovala je DNK u 82 odsto slučajeva, dok je druga to uspela u 36 odsto.
Ova razlika pokazuje da uspešnost analize može da zavisi od načina uzorkovanja, laboratorijske obrade, uslova u prostoriji i mogućnosti izdvajanja upotrebljivog genetskog profila.
- U budućnosti je moguće da DNK iz vazduha u pojedinim slučajevima ima veliku dokaznu vrednost. Međutim, za sada je pravilnije posmatrati je kao dopunski forenzički trag, a ne kao samostalan dokaz koji automatski potvrđuje da je određena osoba izvršila krivično delo - ističe Janković.
Čiji je DNK nije jedino pitanje - važno je i kako je dospeo tamo!
Iako DNK analiza može da pruži veoma precizne informacije o genetskom poreklu uzorka, kod DNK iz vazduha postoji dodatni problem, čak i kada se utvrdi čiji je genetski materijal pronađen, nije jednostavno zaključiti kada je i na koji način dospeo u prostoriju.
U vazduhu se mogu naći čestice više osoba, a biološki materijal može da se prenosi i zadržava u prostoru. Rizik predstavljaju i kontaminacija uzorka, nepotpuni DNK profili i nemogućnost preciznog utvrđivanja vremena kada su čestice dospele u okolinu.
Zbog toga bi pogrešno tumačenje rezultata moglo da dovede do sumnje usmerene ka osobi koja jeste ostavila biološki trag u prostoru, ali nije nužno učestvovala u izvršenju krivičnog dela.
- Istražitelji i veštaci morali bi da sagledaju više elemenata zajedno: gde i kada je uzorak prikupljen, da li je mesto događaja prethodno bilo dostupno drugim osobama, jesu li primenjene mere protiv kontaminacije, koliko je dobijeni DNK profil potpun i pouzdan i da li se rezultat slaže sa ostalim dokazima, poput snimaka kamera, otisaka, tragova na predmetima i iskaza svedoka - objašnjava naša sagovornica.
Drugim rečima, DNK pronađen u vazduhu može da bude važan deo slagalice, ali sam po sebi ne govori celu priču o tome šta se dogodilo.
